Usvojen Akcioni plan za primenu strategije prevencije i zaštite od diskriminacije

Kategorija: Praćenje primene Strategije za prevenciju i zaštitu od diskriminacije / Datum: октобар 3, 2014

Vlada Republike Srbije usvojila je Akcioni plan za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine, na sednici održanoj u četvrtak, 02. oktobra 2014. godine


Donošenjem Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije juna 2013. godine, Republika Srbija se opredelila za sistemsku izgradnju institucionalnog i zakonodavnog okvira kao i mehanizama borbe protiv diskriminacije. Okvir za sprovođenje strateških ciljeva preciziran je kroz Akcioni plan koji će omogućiti realizaciju ciljeva i mera utvrđenih Strategijom i sistemski nadzor nad njenim sprovođenjem. Akcionim planom predviđene su konkretne mere i aktivnosti neophodne za realizaciju strateških ciljeva, rokovi, odgovorni subjekti i resursi za realizaciju. Takođe, definisani su i pokazatelji ispunjenosti aktivnosti, na osnovu kojih će se pratiti stepen njihove realizacije, pokazatelji za procenu uspešnosti postavljenih ciljeva i potrebni resursi za realizaciju utvrđenih mera. U vršenju nadzora nad sprovođenjem Strategije, Kancelarija za ljudska i manjinska prava koristiće isključivo indikatore ispunjenosti aktivnosti.

Donošenje Akcionog plana za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije je važan korak napred u opštem procesu evropskih integracija i reformi u oblasti antidiskriminacije. Važno je istaći i da je dokument usklađen sa Akcionim planovima za pridruživanje Evropskoj uniji za pregovaračka poglavlja 23 i 24.

Na ovom značajnom dokumentu u proteklih godinu dana intenzivno je radio tim nezavisnih eksperata i Radna grupa sastavljena od predstavnika relevantnih državnih institucija čijim radom je koordinirala Kancelarija za ljudska i manjinska prava. U cilju što efikasnije primene Akcionog plana predviđeno je formiranje tela koje će imati koordinativnu ulogu u ovom procesu.

Komentare na tekst Akcionog plana pre usvajanja mogli su davati svi zainteresovani putem obrasca koji se nalazio na sajtu Kancelarije za ljudska i manjinska prava neposredno posle održane Javne rasprave o ovom dokumentu. Javna rasprava podrazumevala je nekoliko okruglih stolova koji su se održali u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Dokument je ocenjen pozitivno, uz isticanje da je sveobuhvatan i pokriva sve osetljive grupe.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *