Regionalni radni sastanak lezbejki u Rovinju 2001.

Kategorija: Lezbejska nedelja 8-10. decembar 2015. / Datum: октобар 20, 2015

Od 3 do 9. septembra 2001. održan je Aktivistički skup lezbejki iz ex-YU – Ravnopravno državljanstvo, u Rovinju, Hrvatska u organizaciji grupe Kontra. Skup je okupio 35 aktivistkinja iz Hrvatske, Slovenije, Srbije i sa Kosova, na radnom sastanku za kreiranje zajedničke platforme za unošenje antidiskriminacijskih mera u pravni sistem.

rovinj2001

Regionalni lezbejski skup u Rovinju, septembar 2001. Rachel Wareham, aktivistkinja lp pristina, Ljiljana Živković aktivistkinja Larbisa, Tatjana Greif, aktivistkinja Škuc LL

Učesnice skupa su usvojile dokumente Ravnopravno državljanstvo i Platformu o umrežavanju, u kojoj se definiše uzajamna saradnja, međusobno informisanje, podrška i umrežavanje lezbejki iz svih država i regija sa teritorija bivše Jugoslavije. Skupu se prisustvovale predstavnice grupe Deve i Labris iz Srbije, Kontra i LORI iz Hrvatske, neformalna grupa LP, Kosovo, Škuc – LL, Slovenija kao i individualne aktivistkinje.

Završni dokument
LEZBIJSKOG AKTIVISTIČKOG SKUPA
U Rovinju od 3. do 9. septembra 2001.

Lezbejski aktivistički skup okupio je 35 lezbejki iz Hrvatske, Kosova, Makedonija, Slovenije i Srbije, na radnom sastanku za kreiranje zajedničke platforme za unošenje anti-diskriminatornih mjera u legalnom sustavu.

Tokom šest dana rada i razmjene iskustava dugogodišnjih aktivistkinja za lezbejska ljudska prava, ustanovljeno je da je položaj lezbejki u svim zemljama država i regiona na području bivše Jugoslavije diskriminatoran i neprimjeren standardima otvorenog demokratskog društva.

U postratnim i tranzicijskim društvima zamjetan/primećen je pomak u respektiranju ljudskih prava uopće, mada je na skupu ustanovljeno da su ljudska prava lezbejki i gej muškaraca osobito zanemarena a u nekim regijama i državama su potpuno negirama i ignorirana.

U diskusijama se tematizirala problematika položaja lezbejki u društvu, državnom sistemu, obitelji, u političkim institucijama, edukaciji/ obrazovanju, okruženju na radnom mjestu. Posebno je diskutovano o tome kako je desetogodišnji rat u regiji intenzivirao patrijarhalne nacionalističke klerikalne vrednosti i potisnuo mugućnosti lezbejske vidljivosti i suzio društveni prostor za lezbejska prava.

Status lezbejskih i gej prava je krajnje neprimjeren u svim ovim državama izuzev nešto povoljnije situacije u Sloveniji. Na primer, nijedna država u svom ustavu nema anti-diskriminatorni član koji ekspicitno imenuje seksualnu orijentaicju kao jedan od kriterijuma diskriminacije. Drugo, ni jedna država ne dopušta mogućnost pravne regulacije istospolnih partnerskih zajednica. Ove činjenice imaju posledice veće socijalne ugroženosti lezbejske i gej populacije, i veće izloženosti pojavama nasilja, stigmatizacije, diskriminacije i društvene izolacije.

Skup je osudio nereagiranje instrumenata države, posebno policije, u Srbiji, koja je u Beogradu 30. juna 2001. tolerilara okrutno nasilje, nad lezbejkama, gej muškarcima i drugim gradjanima koji su sudjelovali u mirnoj proslavi Međunarodnog dana ponosa lezbejki i gej muškaraca. Učesnice su usvojile PLATFORMU O ORGANIZACIJI ULIČNIH DEMONSTRACIJA kako bi se iskoristila prethodna iskustva iz Beograda i Ljubljane za što efikasniju organizaciju budućih javnih manifestacija.

Dokumentom RAVNOPRAVNO DRŽAVLJANSTVO tražimo politiku jednakih mogućnosti i ravnopravno državljanstvo bez obzira na seksualnu orjentaciju.

Tražimo menjanje:

  • Ustava, kako bi uključio anti-diskriminatorni članak. Usklađivanje svih zakona i podzakonskih akata kako bi bili u skladu ovog novog anti-diskrimativnog člana ustava;
  • Krivičnog zakona koji bi sankcionirao diskriminaciju i kršenje ljudskih prava na osnovu seksualne orijentacije;
  • Zakona o radu/o radnim odnosima koji bi uključio ne-diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije pri zapošljavanju, unapredjivanju na radnom mjestu. Pored toga tražimo sankcioniranje seksualnog i homofobičnog uznemiravanja u radnom okruženju;
  • Zakona o obiteljskim odnosima tako da postoji mogućnost legalizacije istospolnih odnosa, te uživanje istih prava i mogućnosti kao što ih imaju heteroseksualne parterske zajednice – brak ili izvanbračne zajednice;
  • Zakona o reproduktivnim pravima, tako da omogući umjetnu oplodnju svim ženama neovisno o bračnom statusu ili seksualnoj orjentaciji;
  • Zakona o školstvu kako bi se školski program uskladio sa postojanjem lezbejske i gej egzistencije i njihovim ljudskim pravima;
  • Zakona o medijima/zakona o javnom informisanju kako bi se isključili svi oblici diskiminacije, i promovirao nehomofobični medijski jezik;
  • Zakona o zdravstvu, kako bi se uveo nediskriminatorni tretman lezbejki u zdravstvenim ustanovama.

Svaka država treba da ustanovi posebne mehanizme sprovođenja ravnopravnosti svih građanki i građana i nadzire implementaciju anti-diskriminatornih zakona. Pored toga apeliramo na ne-vladine organizacije za ljudska prava i ženska ljudska prava da promovišu i ljudska prava lezbejki i gej muškaraca.

u Rovinju, 9. septembra 2001.

Učesnice iz grupa:
Deve, Beograd
Kontra, Zagreb
Labris, Beograd
Lori, Rijeka
LP, Priština
ŠKUC – LL, Ljubljana
i individualne aktivistkinje

*Jedan od najvažnijih rezultata tog skupa bila je mejling lista ‘rovinjske aktivistice’ koja je i danas u funkciji!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *