Kampanja Ljubav je zakon

Labris je početkom 2013. godine započeo medijsku kampanju „Ljubav je zakon“ kako bi se javnosti prezentovao Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama.

Ljubav je zakon_SAJT

Osim nasilja i pretnji nasiljem, ono što u najvećoj meri pogađa LGBT osobe su prava u domenu bračnih i porodičnih odnosa, dakle ona prava koja su povezana sa zajednicama života dve osobe koje su istog pola.

U protekloj deceniji pravni okvir Srbije se u velikoj meri izmenio i donet je set zakona koji je doprineo poboljšanju položaja LGBT osoba.

Normativni okvir čine Ustav Republike Srbije iz 2006. godine i Zakon o zabrani diskriminacije, koji diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije predviđa članom 21 koji određuje da je seksualna orijentacija privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji kao i da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno. Takođe i drugi zakoni sadrže antidiskriminativne odredbe sa eksplicitnim pominjanjem seksualne orijentacije kao osnove antidiskriminativne zaštite ili (nedovoljno eksplicitnog) navođenja „drugih ličnih svojstava“.

Zakon o radiodifuziji odredbama čl. 21 predviđa da se Agencija stara da programi emitera ne sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihove različite seksualne orijentgacije. Takođe, odredbe čl. 79. nalažu nosiocima javnog radiodifuznog servisa dužnost da pri proizvodnji i emitovanju informativnih programa poštuju princip nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju različitih političkih interesa i različitih subjekata, da se zalažu za slobodu i pluralizam izražavanja javnog mišljenja, kao i da spreče bilo kakav oblik netrpeljivosti ili mržnje, ili netrpeljivosti u pogledu i seksualne opredeljenosti.

Zakon o visokom obrazovanju predviđa čl. 8 da sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem imaju pravo na visoko obrazovanje imaju, bez obzira i na svoju seksualnu orijentaciju.

Zakon o javnom informisanju zabranjuje odredbama čl. 38 govor mržnje kao objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica i zbog njihove seksualne opredeljenosti.

Zakon o radu zabranjuje odredbama čl. 18. neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom i na seksualnu orijentaciju.

Zakon o mladima propisuje odredbama čl. 5. da su svi mladi jednaki i da je zabranjeno svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema mladima, posredno ili neposredno, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Zakon o socijalnoj zaštiti koji predviđa načelo zabrane diskriminacije korisnika socijalne zaštite i po osnovu seksualne orijentacije (čl. 25).

Zakon o oglašavanju odredbama čl. 7 predviđa da oglašavanje ne može, neposredno ili posredno, da podstiče na diskriminaciju po bilo kom osnovu, ne pominjući eksplicitno seksualnu orijentaciju i rodni identitet.

Zakon o sportu čl. 10 zabranjuje svaku neposrednu i posrednu diskriminaciju sportista u obavljanju sportskih aktivnosti, bez pominjanja seksualne orijentacije i rodnog indentiteta samo s obzirom na neko lično svojstvo.

Prava homoseksualnih osoba zasnivaju se takođe i na međunarodnim i evropskim obavezama iz oblasti ljudskih prava, pre svega Opštoj deklaracija o pravima čoveka (1948) kao i konvencijama Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a takođe i na odredbama Evropske unije za zaštitu ljudskih prava a prvenstveno na Evropskoj povelji o osnovnim pravima, kao i članovima 6 i 7 Ugovora o Evropskoj uniji.

Specifično, potrebno je uzeti u obzir član 13 Ugovora o Evropskoj uniji koji Evropsku uniju ovlašćuje da usvaja mere za suzbijanje diskriminacije zasnovane, između ostalog, na seksualnoj orijentaciji i za unapređenje principa jednakosti, kao i Direktivu 2000/43/EC i Direktivu 2000/78/EC kojim se zabranjuje neposredna ili posredna diskriminacija na osnovu rasnog ili etničkog porekla, religije ili uverenja, invaliditeta, godina ili seksualne orijentacije.

Konačno, član 21. Povelje o osnovnim pravima u Evropskoj uniji, zabranjuje svaku diskriminaciju zasnovanu na ma kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja, etničko ili društveno poreklo, genetska karakteristika, jezik, religija ili uverenje, političko ili ma koje drugo mišljenje, pripadnost nacionalnoj manjini, vlasništvo, rođenje, invaliditet, godine ili seksualna orijentacija.

UN Džogdžakarta principi (2007) potvrduju zakonske standarde kojima bi vlade i drugi činioci trebalo da zaustave nasilje, maltretiranje i diskriminaciju nad lezbejkama, gej, biseksualnim i transrodnim osobama, kao i da osiguraju punu jednakost.

Deklaracije o ljudskim pravima zagovarača (branitelja ljudskih prava) čl 2 i 12 predviđa odgovornost države da zaštite aktiviste i zagovarače od nasilja i pretnji.

Od kada je 1999 Directive 2000/78/EC stupila na snagu i uvodeći nove odredbe o zabrani diskriminacije na osnovi seksualne orijentacije, među ostalim osnovima, Evropska unija je postala sposobna da usvoji sledeće 2000 godine zakone koji zabranjuju diskriminaciju na osnovu starosti, invaliditeta, religije i drugog uverenja kao i seksualne orijentacije u oblastima zaposlenja i profesionalne obuke. Ovi zakoni regulišu pristup zaposlenju, uslove rada, nadoknadu za rad i prava i koristi povezane sa zaposlenjem.

U dodatku, Evropska Komisija nije tolerisala nikakvo izostavljanje seksualne orijentacije kao osnove za diskriminaciju iz unutrašnjih radnopravnih propisa država članica.

Rezolucija o homofobiji u Evropi je usvojio Evropski parlament 2006. Rezolucija snažno osuđuje homofobiju i diskriminaciju zasnovanu na seksualnoj orijentaciji u zemljama članicama EU i poziva sve evropske institucije i zemlje članice EU, kao i zemlje kandidatkinje za članstvo u EU, da hitno zaustave trenutne procese diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i promovišu i zaštite ljudska prava svih osoba koja se tiču njihove seksualnu orijentacije.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je, 27. aprila 2010. godine, Rezoluciju 1728 (2010) o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta (Discrimination on the basis of sexual orientation and gender identity) kojom se diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta smatra zabranjenim osnovom diskriminacije.

Konačno, Srbija je 24. marta 2011. godine zajedno sa 85 zemalja sveta u Ženevi na sastanku Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, potpisala Rezoluciju o borbi protiv svake diskriminacije i nasilja protiv LGBT osoba. Ogromna većina od 85 zemalja je povodom ove Rezolucije izdala posebna, prilično naglašena saopštenja (neke i zbog upozorenja onima koji su spremni na nasilje protiv drukčije seksualno orijentisanih) uvrštavajući svoju zemlju među one koje poštuju ljudska prava svih pojedinaca kao i manjinskih zajednica.

Međutim i pored prilično zadovoljavajuće pravne regulative, LGBT osobe su izložene visokom stepenu diskriminacije. Pored problema slabe implementacije postojećih zakona, postoji jedna izuzetno velika pravno neuređena sfera u kojoj su LGBT osobe apsolutno diskriminisane i potpuno pravno nevidljive.

Reč je o zajednicama života dve istopolno orijentisane osobe koje nemaju nikakva prava jer njihov odnos nije pravno prepoznat. Iste takve zajednice života između dva lica različitog pola su uređene, a kada se radi o licima istog pola ne postoje nikakve odredbe koje bi njihov odnos regulisale i to je samo po sebi diskriminatorni odnos. Kako bi se uklonila ili bolje rečeno ublažila ova diskriminatorna praksa, potrebno je implicirati pravo na izdržavanje, zaštitu od nasilja u porodici, pravo nasleđivanja, pravo da partner/ka bude smatran/a članom porodice u slučaju bolesti partnera/ke i dakle sve ono sto je inače regulisano i spada u regulativu braka u heteroseksualnim odnosima.

U želji da ispravi ovu diskriminatornu praksu, Labris je 2010. godine uposlio tim pravnih eksperata i ekspertkinja koji je izradio tekst zakona o registrovanim istopolnim zajendicama i sve gorenavedeno je inkorporirano u sam model zakona.

Ono što su vrsni pravni stručnjaci ponudili u formi zakona o registrovanom istopolnom partnerstvu jeste pravno tehnički odgovor na problem koji realno postoji.

Stoga smatramo da će zakonodavac prihvatiti ponuđeni model zakona a ono što je glavni cilj ovog projekta jeste da se šira javnost upozna sa sadržajem ovog zakona i sa diskriminatornom praksom koja je za sada na delu kao i da se putem jedne pozitivne medijske kampanje afirmišu ljudska prava i ravnopravnost. Cilj nam je da podstaknemo pozitivne promene i kreiramo prostor koji će stvoriti tolerantije društvo u kome će jednakost i poštovanje prava svih njegovih građana i građanki biti jedan od imperativa.

Ciljevi kampanje

  1. Informisanje javnosti – Ukazivanje na pravnu nevidljivost istopolnih zajednica i diskriminatornu praksu zbog pravne neregulisanosti ovih odnosa. Kampanjom Ljubav je zakon, želimo da informišemo širu javnost o problemima sa kojima se suočavaju istopolni parovi u svakodnevnom životu zbog nepostojanja pravne regulative. Verujemo da ćemo ovom kampanjom napraviti pozitivan korak u povećanju vidljivosti diskriminacije nad istopolno orijentisanim osobama, kao i da ćemo doprineti afirmaciji ljudskih prava lezbejki i gej muškaraca
  2. Otvaranje javne diskusije o istopolnim zajednicamaUpoznavanje predstavnika/predstavnica vlasti sa predloženim modelom zakona o registrovanim istopolnim zajednicama
  3. Upoznavanje predstavnika/predstavnica vlasti sa predloženim modelom zakona o registrovanim istopolnim zajednicama