Istorija i politike lezbejskog marša

Kategorija: 8. oktobar Dan lezbejki / Datum: октобар 27, 2014

U lezbejskoj arhivi piše da su na 16. Lezbejskom maršu u San Francisku, 28. juna 2008,učestovale, između ostalih, i Tijana Popivoda i Lepa Mlađenović. Ovu radost i stvarnost zebeležile su i ove 2014. dopunile novim činjenicama kako bi lezbejke, gej, kvir, trans devojke, biseksualke i prijateljice na našem govornom području imale još materijala za maštanje i planiranje


Prenosimo izvod iz teksta Naši lezbejski snovi na ulici koji su Tijana Popivoda i Lepa Mlađenović napisale o Lezbejskom maršu u San Francisku, kompletan tekst možete preuzeti u pdf formatu OVDE.

ISTORIJA LEZBEJSKIH MARŠEVA

Svetska istorija lezbejskih marševa počinjemaja 1981. godine, kada je održan prvi marš ovakve vrste u Vankuveru u Kanadi. Na maršu je učestvovalo oko 200 lezbejki, koje su istovremeno bile i učesnice istorijske Dvonacionalne konferencije lezbejki – skupa koji je pripreman tri godine i koji je okupio više od 400 lezbejki severnoameričkog kontinenta. Par meseci kasnije na ulice će izaći Lezbejke protiv političke desnice iz Toronta.

dykemarch

Prvi veliki lezbejski marš zakazale su Lezbejke osvetnice (Lesbian Avengers) 24. aprila 1993. dan pre istorijskog Maršana Vašinton za lezbejke, gej i bi jednaka prava i slobode, koji je okupio milion ljudi. Lezbejke su tim povodom stigle iz cele zemlje, i prvi put u istoriji našlo se na jednom mestu oko 20.000 lezbejki! Ceo taj vikend je sada deo političke istorije. Iste godine Osvetnice će zakazati lezbejske marševe i u Njujorku i San Francisku. Dakle, prvi Lezbejski marš u San Francisku održan je 1993,i od tada se obeležava svake godine, tradicionalno zadnje subote u junu, dan pre LGBT Parade ponosa.

Ovih godina održava se oko 25 lezbejskih marševa na severnoameričkom kontinentu, i to u Čikagu, Njujorku, Bafalu, Atlanti; zatim u Kanadi, Montrealu, Vankuveru, Torontu, Otavi… Lezbejski marševi se na engleskom jeziku u slengu zovu Dyke march. U glavnom gradu Meksika, Meksiko Sitiju je 2013. održan šesti lezbejski marš – MARCHA LESBICA, a u gradu Gvadalahari treći. U vezi sa tim, podsećamo da je feminističko-lezbejski pokret u Meksiku pokrenut 1977.

POLITIKA LEZBEJSKIH MARŠEVA

Politika lezbejskih marševa, uključujući i ovaj u San Francisku (SF), potiče iz feminističkog pokreta. Principi su izvedeni iz susreta dve političke dimenzije, pre svega, inkluzije svih višestruko diskriminisanjih žena koje vole žene, i druge, separatizma, kao oblika radikalnog osnaživanja lezbejki. Lezbejke su bile podstaknute da organizuju zasebne marševe pre svega jer su bile potisnute od strane belih muškaraca u lezbejskom i gej pokretu osamdesetih. Ideja lezbejskih marševa je, pre svega, krenula iz političke odlukekako bi se povećala društvenua vidljivost i osnažilelezbejske zajednice. Drugi razlog je bio taj što su LGBT Parade ponosa, već u to vreme, sponzorisane od strane velikih korporacija počele da poprimaju sve više prokapitalistički i zabavni karakter, te su okupljale sve više ljudi, a u isto vreme izmicale radikalnom političkom protestusa početka LGBT pokreta.

Lezbejski marševi su činovi prkosa, pobune, protesta i moći, marševi nisu parade – Rets Skozilo (Retts Scauzillo), jedna od članica Organizacionog komiteta SF Lezbejskog marša.

Osnovnip rincipi na kojima funkcioniše Lezbejski marš u San Francisku:

  • isticanje doprinosa feminističkog pokreta i važnosti istorije lezbejskog organizovanja koja je iza nas;
  • podsećanje da je ovo lezbejski i ženski događaj, i da su učesnice Marša, kao i umetnice i muzičarke koje nastupaju tog dana, lezbejke ili žene, a muškarci su zamoljeni da marš podržavaju sa strane, sa trotoara ulica;
  • netraženje zvanične dozvole od gradskih vlasti za okupljanje i Marš, pozivajući se na Prvi amandman američkog Ustava po kome svi imaju prava na javna okupljanja;
  • podsticanje učesnica da same prave natpise, zastave i sl., da osmišljavaju izgled lezbejskog događaja i da direktno učestvuju u akcijama;
  • nepromovisanje sponzora i neprimanje donacije od velikih firmi, najveći deo novca se skuplja od prodaje majica i drugih materijala, a manjim delom od gradskih vlasti;
  • nepromovisanje političkih partija i političarki koje se ne pozivaju kao govornice;
  • nepromovisanje umetnica koje su već deo muzičke industrije, već pozivanje mladih neafirmisanih lezbejskih umetnica i grupa, pogotovu onih magrinalizovanih politikama diskriminacija prema imigrantkinjama, rasizmom i sl.;
  • podržavanje pluraliteta lezbejskih identiteta i svih žena koje vole žene, te u informaciji stoji da na marš dolaze pored lezbejki: buč, fem, dajkice različitih boja kože, nacionalnosti, klasa, lezbejke kvir, biseksualke, interseks, trans lezbejke i sl.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *