Duboka tuga i najveći prkos

Kategorija: Vesti / Datum: јун 13, 2016

Autorka: Tijana Popivoda

Ubica, koji je ubio najmanje 50 ljudi i njih 53 ranio u LGBTQ noćnom klubu u Orlandu, bio je nasilnik prema svojoj bivšoj ženi. Ubica je od Islamske zajednice Orlanda u aprilu mesecu ove godine dobio javnu poruku da je ‘’ubistvo gej ljudi jedina moguća kazna za njih i da se toga ne trebamo sramiti’’. Ubica je u toku prošle nedelje ušetao u radnju i potpuno legalno kupio oružje kojim je par dana posle izvršio napad.

 

13436004_10153859112929825_1518397907_n

Ubica je mogao da postane ubica upravo zbog patrijarhalne strukture društva u kom on kao strejt muškarac ima najveću moć i dozvolu da tu moć zloupotrebljava. Ubica je mogao da postane ubica zbog religije koja mu je dala dozvolu da može da puca. Ubica je mogao da postane ubica zbog toga što je bez ikakvih problema kupio pušku kada mu je to palo na pamet. Ovaj zločin nije došao ni iz kakve fobije. Ovaj zločin je motivisan dubokom mržnjom i omogućen je dozvolom države, društva i religije.

Antiteistkinja sam. Duboko verujem da bi ovaj svet bio sigurnije mesto da nema religija u njemu, ili da makar imaju manje društvene moći nego što imaju sada. Potrese me kada čujem: “Ali to je samo pogrešno tumačenje hrišćanstva/islama/judaizma…”. Ne. Sve velike religije su protiv nas. Sve nas mrze. Zato što mi samim svojim postojanjem rušimo njihove bazične postulate. Neka od mene niko više ne traži da poštujem nečiju religiju, nikada! Ja mogu da razumem ličnu potrebu da se u veri traži neka vrsta utehe i smisla, ali odbijam da poštujem ideologiju koja mene kao ženu percipira kao niže biće, ne dozvoljava mi da izvršim abortus ako to želim ili mene kao lezbejku smatra nekom koja nema prava na postojanje.

Naša lezbejska, gej, trans, queer tela su ranjiva, ona svakog dana dobijaju poruke da su ‘’bolesna, loša, da ne treba da postoje, da moraju da se promene’’. Naša tela su mete. Mi živimo u svetu u kom nismo dobrodošle/i. Zločinački napad na toliko ljudi u gej klubu šalje poruku straha i mržnje svim LGBTQ ljudima na planeti. Gej klubovi su kroz istoriju, ali i dan danas, naša skrovišta, mesta sigurnosti u kojima se možemo opustiti od sveta u kom smo konstantno ugnjetavane/i, gde šaljemo poruku jedne/i drugima da smo predivne/i bas takvi kakvi jesmo, gde se punimo ljubavlju kako bi preživeli mržnju koja nas čeka kada iz tog kluba izađemo. Za mnoge LGBTQ ljude noćni klubovi su zapravo jedina mesta u njihovim životima gde mogu bez pritiska živeti svoju egzistenciju, gde mogu javno razmeniti ljubav koju osećaju prema svom partneru ili partnerki, gde mogu doći do radosti svog postojanja. Ovaj stravičan čin nasilja je pokušaj da se to sigurno mesto izmakne.

Žrtve brutalnog ubistva u Orlandu nikada neće biti zaboravljene, one će postati simbol jos većeg ponosa i snage u našim borbama za društva slobode, sigurnosti, pravde i ravnopravnosti. One će postati simbol još snažnijeg otpora i prkosa koji pružamo, ama baš svaki dan i na svakom mestu na planeti! I zato hajde da se ne molimo za žrtve iz Orlanda, hajde da nam ovo bude vetar u leđa za još snažnije borbe za društvene promene. Hajde da tugu, očaj i strah transformišemo u aktivizam koji ce menjati naše države i društva. Ovo je tačka u istoriji posle koje ništa više ne sme biti isto! Mi koje/i sada živimo tu istoriju, živimo i odgovornost da budućnost napravimo bezbednom i dobrodošlom za one koje/i dolaze posle nas, kao i za nas same.

Duboko tugujem i više nego ikad prkosim, svom svojom lezbejskom ljubavlju, lepotom i snagom.

Prkosim!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *