Месечне архиве: мај 2014

Lezbejska priča: Neću bre više nigde fejk da pripadam

Kategorija: LezKULTura, LezPismo / Datum: мај 30, 2014

I dosta mi je zaista samo hetero modela, i pripadanja. Neću bre više nigde fejk da pripadam. Hvala nemojte me primiti, ne želim u vaš budite isti klub, dosadni ste, gušite ne samo moju seksualnost već i svu živu vatru mog kreativnog bića, ne želim da umrem kao klon čoveka iz Orvelove 1984, neću modele iz 80-ih, neću bre uopšte modele, ja mogu da živim kao svoja i ja ću da budem nov model A24G5. Sve je moguće. Živa sam. Živa


Sad ću da napišem svoju lezbejsku priču. Zašto? Zato što nemam šta da pročitam na tu temu u knjižari u Srbiji. Zašto? Zato što smo ograničeni. Zašto? Zato što se ljudi plaše. Zašto? Jer smo ludi. Jer kako da poželiš ženu pored tolikih kuraca. Nevažno što su kurci mlitavi, impotenti, prepotenti, snažni, jaki, razorni, nevažno, kako možeš da voliš ženu. Zašto? E pa zato što je žena lepa, meka, mirišljava, zato što joj koža pulsira u svakom delu, zato što ljubi srcem, zato što u svom dodiru nema ni trunke agresije, niti ikad koristi ijedan svoj deo tela da na bilo koji način povredi drugu ženu, niti njeno seksualno zadovoljstvo može da na bilo koji način ugrozi drugu ženu, niti ikad tuđ bol može da opravda njen orgazam, nikad, jer sve što dodiruje njeno je, i ona ga prisvaja dodirom, svakom nežnošču, svakim svojim poljupcem sve što radi drugoj doživljava sama.

1

Ta ženska ljubav prožima kao nijedna druga. Pažnja koju ti tvoja žena daje, pažnja, posvećenost, neponovljiva je i predivna. I ta moja žena nije žena ona neka žena, bilo koja žena, ona čak nije ni žena, ona je biće, muško žensko biće, ona je struja koja vri kao vulkan bez pola sa svim polovima, kompleksnost a ne jednostavnost, a tako čista i tako spojiva sa mnom da se ne pitam ko je, šta je, zašto je, već se samo stapam i želim još i želim nju, sa jakim vretenastim mišićima posutim tankom nežnom kožom dok celo njeno telo obuzima moje, zauzima ga, odgozgo, preuzima, stapa. Koja moć energije bića, neopisivo. Što volim tu ženu što je muškobanjasta, što je pogled zavodnički, što kad dodirne moje telo drhti, drhtim, gorimo. Eto zato volim žene. Volim moju ženu. Oh kako je volim, čežnjom iz dubine srca za tim momentima spajanja. Gorim. Gorim, izgorim. Umirem. Živim. Plačem. Kome to i kako objasniti. Možda neki hetero a ko zna ni homo-gej lezbejski parovi ovo nikad ne dožive, gde je to zapisano, gde je to rečeno, nagovešteno… još nigde. Zato ja pišem.

I dosta mi je zaista samo hetero modela, i pripadanja. Neću bre više nigde fejk da pripadam. Hvala nemojte me primiti, ne želim u vaš budite isti klub, dosadni ste, gušite ne samo moju seksualnost već i svu živu vatru mog kreativnog bića, ne želim da umrem kao klon čoveka iz Orvelove 1984, neću modele iz 80-ih, neću bre uopšte modele, ja mogu da živim kao svoja i ja ću da budem nov model A24G5. Sve je moguće. Živa sam. Živa.

Ne natrag u isto. Ne.

***

Jedno popodne. Kod nje kući, sa njenom mačkom koja spava na fotelji. Nas dve spavamo na sofi od stilskog nameštaja, staroj, razrovanoj, koja treba da se tapacira po rečima njene majke. Ne spavamo, ležimo jedna pored druge, dodirujemo se nogama koje su oslonjene na druge noge, mazimo se, nema seksa, gledamo televiziju, toplo nam je u duši i u telu. Bivamo. I to je najlepše. Ništa ne radimo, vegetiramo, razmenjujemo energiju i bivamo. Ona ustane do wc-a često jer joj je slaba bešika. Neka nekad prdne i smejemo se. Mačka voli što je sa nama. Voli društvo. Drveće je lepo i zeleno i mirno je. Blizu je šuma. Ćarlija vetar. Pričamo i ne pričamo. Teramo po svom.

Ništa drugo mi ne treba. Ništa. A to je već mnogo. Nekad previše pa se obe uplašimo svega što struji. A seks kad naiđe nagao je, nepredvidiv, brz, napet, uznemirujući, nežan, spor, potpun, neznatan, veliki, spontan, ljubljenje, usne, jezici, pička, butine, guza, obrazi, grudi, uši, nokti, koža i mlazevi energije, u naletima strast, ljubav i orgazam, i ne znam kud ću od emocija od fizičke uzbuđenosti od neverovanja da je to moguće i opet i opet. Mislim ne često, prejako je za često, nego uopšte što se desi, pa se onda opet ponovi. Nemoguće je da se dešava. Prosto je nemoguće. Ne znam ni da li sve osetim kad se desi. Nekad od uzbuđenja i razmene energije ridam posle orgazma, nekontrolisano, neplanirano, sa velikom tugom u srcu jer i dalje neverujem da je sve to moguće. Teško nam je da nepostojimo kao jedinke u ovom fizičkom svetu, to stapanje sa drugim je zastrašujuće i ne može se porediti ni sa čim drugim na ovoj planeti. U tom trenutku nestajemo fizički i postojimo samo energetski, astralno. Šta to znači, gde nam ode um, jel se isključi, veza sa realnošću, jel se isključimo, pa se onda povežemo sa večnošću pa je to neverovatno. Postoji li još neka reč za to – bog, univerzum, ljubav je mala reč ili ljubav kako je mi pojimamo, koji je to osećaj, koje je to stanje, koji je to prostor zajedništva sa drugim ljudskim bićem. I mačkom pored nas. Mora da se i ona spoji u tu energiju jer posle spava satima. Ustvari uvek spava.

***

Zaljubljene smo bile danima, satima, i što je najčudnije sa istom energijom i u isto vreme. U isto vreme biti zaljubljene to je jednako rubu ludila, jer hoćeš da poletiš a nemaš krila, hoćeš, hoćeš, treperiš, sramota te jer misliš svi to vide, sramota te jer imaš 39, 40, 44, 45, godina, je l’ se to dešava u ovim godinama, joj dešava se, na sred poljančeta pored šoping centra Usće, ono što vodi do reke, i stalno bi da se držimo za ruke i da se grlimo i da se ljubimo, ali radimo to samo kradimice kad nema ljudi blizu, jer smo 2 žene, i moramo paziti u Srbiji. Krademo dodire, poljupce, poglede, gorimo od pogleda i od želje, ni seks koji tad nemamo ne pomaže, uzbuđenje je preveliko, izlazimo iz svojih tela, skačemo do neba i natrag, grlimo se, vodimo ljubav u travi, držimo se za ruke kao deca, ne puštamo se, volimo, se volimo se, srećne što smo se našle, sa velikim nepoverenjem da se to dešava, kako da se to dešava, kaže moja devojka da se to dešava i matorima i da je to normalno. Joj, uf, verujem joj, ima više iskutva, al’ vidim da i ona treperi, i ne skida osmeh sa lica i uzbuđena je, uzbuđene smo. Zaljubljene žene. Zaljubljene. Kako je to divno, što smo zaljbljene. Zaljubljene. Reč je takva kao i naše osećanje, zaljubljene, čitajte polako, z a l j u b l je n e. Volimo se strahovito duboko. Nepojmljivo do suza, do iznemoglosti, do kraja, ima li kraja, joj kako se volimo. Volimo.

***

Lezbejka je baš lepa reč. Lezbejka. Topla, mekana, ohrabrujuća. Lezbejka. Volim da vodim ljubav sa lezbejkom. Baš sa njom. Ne sa bilo kojom drugom ženom jer je lezbejska energija autentična, neponovljiva, jaka. Jača od muškarca zato što je senzualna, a nije servilna ženska. Nema ništa servilno ni potčinjavajuće u lezbejskoj želji, kao što je često ima u hetero ženskoj želji, da se dopadne muškarcu, da se nekako unizi, da je prihvati, da je primi blizu sebe ta hetero žena mora biti ženstvena, i to ženstvena na onaj način na koji muškarac definiše ženstvenost=potčinjenost. I u tome nema slobode, ima ropstva. Robovanja očekivanom i osmišljenom, nema autentičnosti senzualne energije. Sva energija lezbejki je autentična jer se ne pokorava hetero modelu. Ovo je moja lezbekska utopija i tako će i ostati. Ne želim da znam kako postoje i neautentične lezbejke ni kako se one potčinjavaju nekim drugim modelima. Niks. Hoću da verujem u ovo moje za sada a možda i zauvek. Čak i ta lezbejska zbunjenost pred tim kako da se reaguje na bilo koji impuls autentično u hetero definisanom svetu, čak i to je autentčno i ta zbunjenost i to neznanje i ti „pogrešni“ modeli. Sviđa mi se gde idu lezbejke jer je novo i uzbudljivo, iako teško i odbačeno. U toj odbačenosti se možda skriva najveća sloboda i autentičnost. Pored ludila, usamljenosti, bola, patnje, nevidljivosti, iskrivljene realnosti, nasilja, borbe, neznanja, tu je i ta sloboda iznutra barem iznutra bez cenzure, barem iznutra slobodna. Barem u svom telu i mozgu slobodna. Jebe mi se da li je to tačno, ja želim u to da verujem pa nek je i 100 puta iluzija. Ja volim iluzije, autentične.

Želim da budem nečija skvo i da me u ćebe uvije i da me kanuom odveze niz reku, recimo. Njena skvo, njeno ćebe, njen kanu, njena reka. Sve njeno. Želim da budem u njenom, tu je lepota, tu je toplota, tu je sve što mi treba za sreću, trenutnu, dugoročnu, sreću neponovljivu, srećnu uzbudljivu, sreću prepunu sreće, u seksu je sreća, u ženskom seksu, u ženskom telu, u ženskom biću. Sreća je u ljubavi na koži, pod noktima, pod kožom, pod vlagom, na nervu onom najvažnijem, žilici maloj beskrajne radosti, na dlakama, u znoju, u kiselkastom ukusu i mirisu i aromi jebanja. Sve je u tome.

Kad zamislim svaku lezbejku da se jebe, ja je volim i obožavam. Jer znam da uživa, znam da je svoja i ta energija se širi po planeti, to je ta jedina energija koja spašava, svet, mene, bol. Energija slobodnog seksa i ljubavi. To je tako lako rečeno a tako teško izvedeno i doživljeno. Svaka lezbejka mi je bliska jer radi to i to mi je blisko i tome težim. Lezbejka, ja sam ta lezbejka. Koju toliko volim i do nebesa uzdižem. Ja sam ta.

Piše: Dunja Radosavljević

Održan prvi LGBT trening za političko liderstvo

Kategorija: Lobiranje / Datum: мај 29, 2014

IMG_7325

Uz učešće 20 učesnika/ca iz regiona, 25. maja 2014, u Beogradu  je uspešno okončan trodnevni trening „LGBT političko angažovanje – ja kao akter promene“, prvi u nizu od šest treninga koje zajednički sprovode Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Gej i Lezbejski Viktori Institut (Gay & Lesbian Victory Insitute) i Nacionalni demokratski institut (NDI), u saradnji sa Hajnrih Bel fondacijom (Heinrich Boell) a uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Astrea lezbejske fondacije za pravdu.

Trening koji je realizovan u okviru projekta „Politički angažman LGBT osoba na Balkanu – trening za političko liderstvo“, imao je za cilj da učesnicima/cama pruži uvid i osnovne informacije o važnosti uloge LGBT aktera/ki kao mogućih predvodnika/ca promena političke realnosti i aktivnih subjekata demokratizacije društva.

Kroz različite sesije učesnicima/cama su pruženi argumenti koji se odnose na važnost uključivanja LGBT osoba u procese demokratizacije, takođe, ponuđeni su primeri dobrih praksi koje postoje širom sveta, kao i primeri ličnih iskustava LGBT političara/ki u Srbiji. Učesnici/ce su upoznati sa posledicama i bezbednosnim aspektima bavljenja javnim poslom. Kroz sesije koje obrađuju teme koje se odnose na liderske veštine i definisanje političke strategije, učesnici/ce su imali priliku da se upoznaju sa principima na osnovu kojih se kreiraju političke strategije, u okviru kojih se upućuje na prepoznavanje važnosti dobre procene situacionih okolnosti i u odnosu na to prepoznavanje načina za ostvarivanje moguće političke promene. Sve teme obrađivane su u kontekstu sticanja neophodnih znanja i veština koje se prepoznaju kod dobrih lidera/ki. Sve sesije u okviru prvog treninga predstavljaju osnovu i pripremu za naredne treninge tako što nude bazične informacije koje bi trebalo da uvedu učesnike/ce u sam proces postajanja političkim liderom/kom.

Učesnici/e su u delu koji se odnosi na njihova očekivanja od treninga izneli da očekuju dobro organizovane sesije i treninge kroz koje će razvijati svoje potencijale i to kroz sticanje liderskih i komunikacionih veština, kao i kroz usvajanje znanja koja se odnose na zagovaranje i lobiranjeza LGBT prava, a koja su nepohodna za bavljenje politikom. Kroz umrežavanje sa drugim učesnicima/cama iz regiona učesnicima/cama vide mogućnost za razmenu iskustva o fukcionisanju političkih sistema i njih samih u tim sistemima.

Ovo je prvi od ukupno 6 treninga za buduće političke lidere/ke sa prostora Balkana.

Naredni trening sa temom „Politički sistemi na Balkanu“, takođe će biti održan u Beogradu od 21-22. juna 2014. i na njemu će jedna od glavnih predavačica biti Kristina Vilfor, regionalna direktorka NDI u Ukrajini i stručnjakinja za oblasti razvoja politike i građanskog zastupanja.

WNBA poštuje svoje LGBT fanove, štaviše pokreće kampanju o Prajdu

Kategorija: Sport / Datum: мај 29, 2014

Ženska Nacionalna Košarkaška Asocijacija (WNBA) pokreće novu kampanju posebno namenjenu određenoj grupi fanova: LGBT+ zajednici


Kako je zajednica postala vidljivija u SAD-u, uz skoro dobijene bitke sa zakonom i zastupljenost u medijima, marketinški tim lige i PR služba videli su priliku da se posebno pobrinu za ovu snažnu zajednicu koja im je oduvek bila velika podrška.

wegfqofcrdceee3jbrnd

Osim lansiranja novog web sajta, liga planira timsko učešće u lokalnim LGBT Prajd festivalima i paradama, aktivno sarađujući sa petim godišnjim LogoTV/AfterEllen Score Your Seats Sweepstakes „gde fanovi imaju priliku da odu na finale lige Ženske Nacionalne Košarkaške Asocijacije“, učešće u ženskim vikend događajima, i posebno reklamiranje u „radnjama namenjenim lezbejkama“. Liga će takođe nastaviti da radi sa nekoliko LGBT + organizacija. Sara Kejt Elis, predsednica i izvršna direktorka GLAAD-a aminuje novosti, dodajući da je i sama veliki fan Lige.

Neka od mojih najdražih sećanja su vezana za boravak na terenu sa ženom i decom i navijanje za omiljene timove Ženske Nacionalne Košarkaške Asocijacije. Godinama je WNBA bila vodeća sila u uspostavljanju jednakosti u sportu, na terenu i u postavci. Prajd kao platforma Ženske Nacionalne Košarkaške Asocijacije pomoći će suzbijanju diskriminacije LGBT osoba u sportu, usput proslavljajući ono najbolje što LGBT sportisti i fanovi donose u igru.

Iako izgleda da se u samu igru ulaže mnogo novca LGBT zajednice, vidan je i porast želje predsednice WNBA Lorel Riči i njene lige da se ova populacija i njena lojalnost prepozna, te joj se oda zaslužena počast.

Za nas je to proslava različitosti i inkluzivnosti, te prepoznavanje publike koja nas veoma verno prati. Mi rado prihvatamo sve naše fanove, znajući da su svi oni jedna velika grupa koja nas veoma podržava. Neću o tome govoriti u stilu ‘Zašto nam je toliko mnogo vremena trebalo?’ Za mene su to do sada bile različite inicijative koje smo vodili, a ove godine ih sjedinjujemo.

Istina, dugo je trajalo, uzevši u obzir da prema našim internim izveštajima, četvrtinu posvećenih TV fanova WNBA čine lezbejke, a da petina tih fanova redovno se pojavljuje na utakmicama. To odlaganje nije bilo inicijalno u planu, ako verujete Riku Veltsu, bivšem zameniku izvršnog direktora i direktoru marketinga NBA lige još davne 1997. kada je pokrenuta Ženska Nacionalna Košarkaška Asocijacija. Očigledno su, Velts (koji je najviše rangirani autovani gej zvaničnik u muškom sportu) i njegove kolege lideri NBA lige mislili da većina publike WNBA dolazi iz krugova publike NBA.

To smo pogrešno pretpostavili. Trebalo je da se bolje informišemo. Već po samoj koncepciji Ženska Nacionalna Košarkaška Asocijacija privlači drugačije fanove od NBA. Sećam se nekih sastanaka na kojima se otvoreno raspravljalo o vođenju direktnih marketinških kampanja namenjenih LGBT osobama. Šta bi to o nama reklo? Naravno, nismo želeli da liga bude isključivo namenjena bilo kojoj grupi. Šta bismo poručili da smo se time bavili aktivnije? Danas su društvo i kultura sporta različiti od onoga kakvi su bili tada. Timovi su pokušavali i pokušavaju da utvrde prave stvari koje treba činiti.

LGBT + inkluzija u sportu prati opšte društvene promene, političke stavove i zakonske promene. Baza fanova Ženske Nacionalne Košarkaške Asocijacije mnogo je napredovala od ukidanja Ne pitaj i ne govori politike u vojsci SAD-a, ali i paralelno sa porastom prihvatanja istopolnih zajednica u nekoliko država SAD-a. Taj broj država je skoro narastao padom Akta o odbrani braka. Od prošle nedelje Pensilvanija i Oregon takođe priznaju istopolni brak.

Promene u društvu uopšte omogućile su mnogim sportistkinjma i sportistima da se osete komforno po pitanju svog autovanja. Lista uključuje igrača NBA Džejsona Kolinsa, UMASS-ovog košarkaša Derika Gordona i fudbalera Majkla Sema. I Britni Griner iz WNBA osetila je dolazak njenih 5 minuta za autovanje.

Mi smo pioniri koji utabavaju stazu pokazujući da u tome nema ništa loše. Mnogo sportova treba da doživi takvu revoluciju.

Bivša sportistkinja, danas komentatorka, Rebeka Lobo, objašnjava da je potpuno prihvatanje LGBT zajednice došlo u pravo vreme, vreme sazrevanja i institucionalizacije Ženske Nacionalne Košarkaške Asocijacije, a da bi, da je došlo ranije, bilo utemeljeno na mnogo nestabilnijem terenu.

Sa kulturnog stanovišta to je danas mnogo prihvatljivije nego kad je Ženska Nacionalna Košarkaška Asocijacija nastala. Ta liga dovoljno dugo postoji da ovo može da izvede bez brige o mišljenjima pojedinaca.

Kako navodi Ženska Nacionalna Košarkaška Asocijacija, aktivno sprovođenje kampanje i tokom same igre biće prva promocija LGBT Prajda na nacionalnoj televiziji, 22. juna, na utakmici Čikago skaja i Talsa Šoka. Bez sumnje će mnogi ovo, kao i svaki program koji uključuje LGBT osobe videti kao krah Zapadne civilizacije i sumrak američke nacije, te činjenje štete deci, a za one koji tako misle, u nastavku je prigodna slika.

k1wobddggs1i8dfxexzl

Izvor: Roygbiv

Prevela: Dragoslava Barzut

Južna Afrika dobila prvu ministarku lezbejku

Kategorija: Lobiranje / Datum: мај 28, 2014

Južnoafrički predsednik, Džejkob Zuma, postavio je za novu ministarku javne preduzetnosti Lin Braun, koja je ušla u istoriju kao prva lezbejka političarka na ovako visokoj poziciji


Za manje od nedelju dana, Južna Afrika obogatila je svoju političku scenu nakon što je parlament odabrao prvog crnog deklariranog gej člana, Zakhelea Mbhelea, a vlada na ministarsko mesto postavila prvu lezbejku, nekadašnju premijerku Zapadnog Capea.

„Ovo je, čini mi se, logičan potez jer se društveni uticaj gej političara na visokim pozicijama ne sme zanemariti, naročito u zemlji poput naše, u kojoj je stepen homofobije, uključujući i nasilje prema crnim lezbejkama, i dalje vrlo visok“, kazao je za Gardian politički analitičar Eusebius McKaiser.

„Ona nije lgbt aktivistkinja, tako da to nije bio razlog njenog imenovanja za ministarku. Odlično je to što smo dobili prvu lezbejku ministarku u vladi jednog od najkonzervativnijih predsednika, još od 1994.“, smatra Stiven Fridman, direktor Centra za demokratske studije.

Foto: khwattu via creative commons

Foto: khwattu via creative commons

Početkom juna, Južna Afrika najavila je zakonske izmene u pravu na doniranje krvi, koje će konačno biti omogućeno i gej muškarcima.

Lin Braun o važnosti zastupljenosti žena u političkom prostoru:

Izvor: CroL

PODGORICA: Profesorica se izvinila zbog stavova o homoseksualnosti

Kategorija: Edukacija / Datum: мај 20, 2014

Među mladima u srednjim školama veliki je broj onih koji se odlučuju za homofobičan govor i nasilje prema LGBT osobama, kazao je Elmir Đoković, predsjednik LGBTIQ Socijalnog Centra.

„Policija je u više desetina slučajeva prekršajno precesuirala učenike srednjih škola koji su bili agresivni i nasilni prema LGBT osobama. Važnost obrazovanja za proces društvenog prihvatanja LGBT osoba je od primarnog značaja. Samo uz pomoć obrazovanja, dugoročno se može smanjiti aktuelna homofobija i nasilje prema LGBT osobama. Zato je važno da se spriječi i obustavi svaki primjer diskriminacije u školama“, upozorio je Đoković.

Foto: Istinomer via creative commons

Foto: Istinomer via creative commons

Na nedavnoj konferenciji upriličenoj povodom obilježavanja 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, Elmir Đoković, iz NVO „LGBTIQ Socijalni Centar“ je predstavio slučaj diskriminacije LGBT osoba u podgoričkoj Srednjoj građevinskoj školi.

„Članovi LGBTIQ Socijalnog centra registrovali su slučaj prosvjetne radnice gospođe A.Đ., iz Srednje građevinske škole u Podgorici, koja je, na časovima biologije, krajem aprila ove godine, više puta, neprimjereno i diskriminatorno govorila o LGBT osobama, istopolnim zajednicama i porodicama.

Osim što je potcjenjivala LGBT osobe ona je, na tabli, homoseksualnost prepoznala kao osobinu koja odstupa od normalnog ponašanja i izjednačila je sa sklonošću ka kriminalu, korišćenju alkohola ili droga.

Nakon tri sedmice od podnošenja pritužbe ministru prosvjete profesorica gospođa A.Đ. se juče izvinila zbog svojih ranijih izjava a učenike pozvala da na homoseksualnost, na bilo koji način, ne gledaju kao na devijaciju.

Profesorica je saopštila da se ubuduće neće pridržavati zastarjelih i prevaziđenih udžbenika već zvanične obrazovne politike i naučnih činjenica“, kazao je Đoković.

„LGBTIQ Socijalni Centar“ pozdravio je postupak profesorice A.Đ., ponovnu organizaciju tematskog časa kao i doprinos ministra prosvjete Slavoljuba Stijepovića prevazilaženju uočene diskriminacije.

Izvor: Vijesti.me

Kolumna: Kako sam zaplakala

Kategorija: Kolumna / Datum: мај 20, 2014

Piše: Dragoslava Barzut
preuzeto sa: tumblr

Učili su me da ne plačem. Učili su me da velike devojčice kao što sam ja, ne plaču. Učili su me da je plakati neprimereno, nepristojno. Nekulturno. Učili su me da od plakanja nema nikakve vajde.

I nisam plakala. Ni kada je tata kupio igračke mojoj sestri i mom bratu od tetke, a meni nije jer sam ja bila u školi jer oni nisu JER je zaboravio. Nisam plakala ni zato što je zaboravio. Nisam plakala ni kada je jedan dečak iz ulice zabranio devojčicama da igraju fudbal sa njima, dečacima. Nisam plakala ni kada sam pala sa tavana na beton. Na glavu. Nisam plakala ni kada sam se odvojila od mame i tate u drugom razredu srednje škole. Zauvek. Nisam plakala ni kada me je ostavila prva devojka (samo sam pala u nesvest!). Nisam plakala ni kada su me roditelji odbacili posle autovanja. Nisam plakala ni kada sam ostala bez posla. Nisam plakala ni kad su mi obili kola ni kad mi je crk’o prvi komp. Nisam plakala ni kada je deda umro. Prosto nisam plakala.

A onda sam zaplakala. Kao malo dete. U veterinarskoj stanici na Senjaku. Dan rezervisan za operaciju mog psa, Marle. Sakrivala je svoju malu njušku u moj vrat. Slabost koja me je obuzela bila je nalik teskobi zbog straha za nju, i istovremeno nemoći da je zaštitim, poštedim. Da li od šoka usled poplave emocija ili spoznaje bezuslovne ljubavi, plakala sam. Pred dva veterinara, dve sestre, pred mojom partnerkom. Pravo pravcato: plakala. Jedna sestra je takođe plakala sa mnom. Njoj nije bilo neprijatno, nekima jeste. Zašto nam je neprijatno dok drugi plaču? Da li je plakanje prihvatljivo samo u “svoja četiri zida”? Zašto je sramota plakati zbog psa, a ne zbog ljudi? ZATO ŠTO TO NIJE samo PAS, TO JE MARLA.

Ja sam kao ova zemlja, punim se, upijam, a onda propustim, najednom. Poplavim. Ja sam kao ova poplava.

Zato danas kada čitam novinske tekstove o zabrani evakuisanja životinja, ja plačem. Plačem zbog neodvezanih životinja. Plačem zbog maca koje ne znaju da plivaju. Zbog krava, svinja, koza i ovaca. Konja. Prosto plačem kao kiša.

Odlaže se Nedelja ponosa

Kategorija: Lobiranje / Datum: мај 19, 2014

nedeljaponosaodlozeno

Zbog elementarne katastrofe koja je zadesila Srbiju, Organizacioni odbor Nedelje ponosa Beograd, volonterski tim i brojni saradnici izražavaju duboko saosećanje i solidarnost sa građanima Srbije. Aktivisti LGBT organizacija su već na terenu. Pomažu u odbrani od poplave, skupljaju hranu, odeću, obuću i koriste sva raspoloživa sredstva kako bi pomogli ugroženom stanovništvu.

U ovom tragičnom trenutku smatramo neprimerenim održavanje bilo kakvih javnih manifestacija. Zato je Organizacioni odbor odlučio da odloži sve aktivnosti planirane za Nedelju ponosa 2014, kao i šetnju planiranu za 31.maj.

Ponosni smo na građane Srbije na iskazanoj hrabosti i humanosti u borbi sa vodenom stihijom. Izražavamo veliku zahvalnost pripadnicima policije, vojske, žandarmerije i svim dobrovoljcima koji nesebično pomažu u spasavanju ljudskih života.

Organizacioni odbor Nedelje ponosa Beograd se zahvaljuje svima koji su učestvovali u pripremi Nedelje ponosa i poziva LGBT zajednicu i sve ljude koji to mogu, da u narednim danima usmere svoju energiju na pomoć stanovništvu ugroženom od poplava.

O terminu održavanju Nedelje ponosa javnost će biti blagovremenom obaveštena.

Organizacioni odbor Nedelje ponosa Beograd

Predstavnica Labrisa na drugom IDAHO forumu na Malti

Kategorija: Lobiranje / Datum: мај 15, 2014

Drugi IDAHO forum koji je okupio oko 250 predstavnika/ca vladinog i nevladinog sektora iz brojnih evropskih država, održan je 13-14. maja 2014. u Valeti (Malta) u organizaciji Vlade Švedske i Malte


Među brojnim govornicima bili su i Majkl Kešman, član EP, Nils Mužnieks, Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Evelin Paradis, izvršna dirketorka ILGA Europe (International Lesbian and gay Association), Ana Gaspar izvršna dirketorka EQUINET-a evropske mreže institucija za ravnopravnost.

IDAHO

IDAHO forum uspešno je završen potpisivanjem Pisma o namerama kojim se 17 država potpisnica, između ostalih i Kipar, Crna Gora i Slovenija, obavezalo da preduzme odlučujuće korake ka uspostavljanju pune ravnopravnosti za LGBT osobe.

deklaracija

CIlj ovog foruma je da se nastavi pozitivan trend postavljanja ljudskih prava LGBTI osoba visoko na agendu samih ljudskih prava.

Svake godine, IDAHO forum je prilika da se potpiše neki važan dokument pa su tako na prošlom forumu u Hagu (Holandija) ministri 11 zemalja članica EU potpisali Poziv koji je uručen Evropskoj komisiji a koji se odnosi na prava LGBTI osoba na nivou Evropske unije.

Helena Dali, ministarka socijalnog dijaloga, pitanja potrošača i građanskih sloboda i Erik Ulenhag, ministar za integracije u Vladi Švedske, bili su domaćini konferencije.

Na forumu su predstavljeni ILGA Europe Rainbow map ( Dugina Mapa koja govori o pravnom položaju LGBTI osoba u Evropi) kao i rezultati najveće online ankete koje je sprovela FRA ( Fundamental Rights Agency) uz najavu da će se istarživanje ponoviti i dopuniti kvaitativnim komponentama.

Na mapi ILGA Europe, Srbija je zauzela 25. mesto od ukupno 49 zemalja, dok se Bosna našla na 35. mestu, Crna Gora na 16. a Hrvatska na 12. mestu. Crna Gora je posebno pohvalljena za napredak načinjen tokom 2013. godine.

Odlučeno je da sledeći IDAHO forum bude održan u Crnoj Gori.