Месечне архиве: новембар 2013

Radionica: SLUŠAM I VERUJEM NEŽNO

Kategorija: Radionice / Datum: новембар 29, 2013

Kako razgovarati sa partnerkom ili drugaricom koja je preživela nasilje


facilitira Lepa Mlađenović
6. decembar 2013. od 17:30-20:30h
Siguran prostor u Gayten LGBT


Mnoge od nas su se susrele sa osećanjem da svojoj partnerki ili prijateljici ne možemo da pružimo onoliko koliko bismo htele kada je reč o njenom iskustvu sa nasiljem. Koji su principi feminističkog rada sa ženama? Kako te principe možemo da primenimo u razgovoru sa ženom koju volimo? Naša dobra namera nije dovoljna – podržavajuća komunikacija se uči.

tumblr_mlp9ikQjaD1qd6ojho1_1280

Foto: tumblr via creative commons

Kako napraviti odnos poverenja? Kako aktivno saslušati jedna drugu? Kako uspostaviti kontakt sa svojim emocijama dok ona izražava svoje? Kako postaviti svoje granice, a u isto vreme osluškivati i poštovati njene?

U cilju stvaranja sigurnog prostora na radionicu se pozivaju žene koje su imale iskustva ljubavnog/partnerskog odnosa sa ženama. Podržavamo partnerke da se dogovore koja će prisustvovati radionici u ovom terminu, a koja u narednom.

Prijavu za učešće u radionici pošaljite na sos.lezz@gmail.com.

Vidimo se!

USKORO BeFem: Feministička stvarnost koju živimo!

Kategorija: Feminizam / Datum: новембар 29, 2013

Dobrodošle/i na peti, jubilarni, BeFem festival, 7- 8. decembar

Vraćajući se u 2009. godinu kada smo počele da pravimo skicu i organizujemo feministički festival u Beogradu, naša najveća motivacija je bila da napravimo događaj koji ćemo i same želeti da posećujemo – duhovit, uzbudljiv, progresivan i kreativan prostor u kojem ćemo govoriti o feminizmima. I tada smo to želele, i danas nam je važno da BeFem predstavlja otvoren prostor u kojem se osećaju pozvanim i dobrodošlim sve/i one/i koji žele da razgovaraju i da tako daju svoj doprinos feminističkoj misli i akciji. Verujemo da feminizam podrazumeva spremnost da se sve što smo do sada učile/i kako bi trebalo da bude može menjati i zahvalne smo svima vama koje/i ste nam svojim učešćem prethodnih godina na Befem festivalima učinile/i da ovo naše uverenje postane feministička stvarnost koju živimo.

BeFem plakat

Nadamo se da ćete voleti i ovogodišnje izdanje BeFema. Kao i uvek, teško je u nekoliko reči sažeti ceo program, ali hajde da kažemo da se kreće od razgovara o klitorisu, medijskoj proizvodnji i reprezentaciji roda, strategijama protov rasizma i različitih oblika normativnosti do queer salse i queer čitanja turbo folka. BeFem je kao i uvek, eklektičan, političan, kritički orijentisan i zabavan u isto vreme.

Dođite, pridružite nam se i menjajte svet sa nama!

//////////////////////////////////////////////
SUBOTA 7. decembar
/////////////////////////////////////////////

13:00

Otvaranje 5.og BeFem festivala

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

13.30-15.30

Pričajmo o (klitoralnom) seksu!

Kako funkcioniše telo i kako možemo da uživamo u njemu? Tokom ove kombinacije predavanja i radionice imaćete priliku da naučite sve o klitorisu i o tome kako da uživate u klitoralnom seksu – same sa sobom ili sa drugima.

Vodi: Sandra Dahlén

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

14.00-14.45

Sopstvena soba za lezbejke

Prezentacija projekta Ja sam svaka lezbejka i separatističkih ideja.

Vodi: Sofia Hultin

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

15.00-16.00

Zajedničko roditeljsko odsustvovanje sa posla, ekonomija i rodna ravnopravnost

Kako je jaz između plata koje zarađuju muškarci i žene (gender pay gap) povezan sa pitanjem odsustva sa posla zbog roditeljskih obaveza? Shadé Jalali, istraživačica pri Arena Idea think tank-u i ekspertkinja po pitanju ravnopravnosti, pričaće o Švedskom zakonu koji reguliše odsustvo sa posla zbog roditeljskih obaveza, i uništiće neke stereotipe o “rodno ravnopravnoj Švedskoj“. Diskutovaćemo o tome kakav efekat zajedničko odsustvo može da proizvede u odnosu na rodnu ravnopravnost na tržištu rada, kao i o tome kakva je situacija u Srbiji.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

15.45-17.30

‘Turbo folk’ kao (emancipatorska) društvena praksa

O muzičkom, socijalnom i kulturnom fenomenu turbo folka mnogo se toga reklo. Ipak, u dosadašnjim pristupima nekoliko pitanja je ostalo po strani. Pre svega, da li se uopšte može govoriti o TF ili “TF kulturi” kao o društvenoj formaciji (ili se pak radi o svojevrsnom diskurzivnom jemstvu, ideološkoj kopči preko koje se situiramo kao subjekti)? Kakva je bila recepcija i uticaj TF u širem, post-jugoslovenskom prostoru i iskustvu tokom 90-ih, a kakva je danas? I na kraju, da li TF kao popularna forma svakodnevice, kojoj danas svedočimo, zbilja ostvaruje širi učinak emancipacije, na koji način i za koga? O feminizmu i turbo folku, kao i mogućim kvir čitanjima turbo folka govore Olga Dimitrijević, Ivana Kronja, Milica Tomić i Dušan Maljković.

Moderatorke: Tanja Marković, Iva Nenić

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

16.00-17.00

Žene u dokumentarnim filmovima

Zajedno sa Sandrom Mandić analiziraćemo zašto su žene slabo zastupljene u medijima i šta su (još) ženske teme u medijskom i javnom diskursu? Kakve dokumentarne emisije i medijski prilozi mogu doprineti osnaživanju žena?

U prvom delu će biti prikazani delovi iz nekoliko dokumentarnih emisija ove autorke i beskompromisne novinarke Ja, žena sa sela,Muškarčine i muškarače, Ženski dijalozi, Žene u vojsci.

Razgovor vodi Katarina Lončarević.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

17.00-18.00

Girls behind Ljubljana Pride

Razgovaraćemo o procesu organizacije Ljubljana Prajda, kao i o problemima sa kojim su se suočavale organizatorke. Šta spaja Ljubljana Prajd i aktivizam? Koje su to bile sporne tačke između nekih grupa aktivista/kinja i Ljubljana Prajda? Predavanje će pratiti foto i video materijal.

Diskusiju vode: Nina Hudej, predsednica Ljubljana Prajda i Simona Jerala.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

17.45-19.45

Probajte QueerSalsu!

Svi/e su dobrodošli/e i svi/e ćete dobiti priliku da plešete jedni/e sa drugima (nije neophodno da dovedete partnerku za ples)! Takođe će i svi/e imati priliku da vode kao i da prate!

Vode: Peter i Marcus iz Štokholma

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

18.00-19.00

O prijateljstvu, feminizmu, umetnosti i svakodnevici – prezentacija / diskusija sa h.arta grupom

Baveći se pitanjima javnog prostora, zajedničkog prostora, edukacije, urbanog baštovanstva, kolektiviteta i prijateljstva kao različitih modela feminizma želimo da zajedno razmotrimo odnos između mogućnosti i ograničenja vezanih za političku umetnost i kompleksnosti neuredne, nejasne, banalne svakodnevice.

h.arta sa Ivanom Smiljanić

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

19.30

Otvaranje izložbe Bojane Minović

20.00-21.30

Emisija uživo: Moa Svan i gošće

Mesta za ovu emisiju su bila rasprodata u Štokholmu i Malmeu, a sada imamo priliku da je gledamo u Beogradu! Moa Svan i gošće je lajv talk show emisija kreirana daleko od bilo kakvih uticaja mejnstrima, pravila i neophodnosti.

Voditeljka: Moa Svan, poznata voditeljka Švedske TV i radija.

Živa svirka: Gunilla Baby

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

22.00-02.00 Confessions on a Dance Floor
Shake It Up, it’s time for queer salsa

Peter & Marcus će nam svima pokazati kako da vrckamo bokovima tokom energične i inspirativne QueerMarenge! Žurka je počela i svi mogu da se pridruže!

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

23.00

*Wanda & Nova deViator: Pacification* performans sastoji se od direktne elektronske braindance muzike sa pank stavom i povremenim izletima u triphop – a sve to putem jezika elektronskog ritma, obrazaca metalik melodije koji se ponavljaju, nasilnog fanka i brižno spojenih dinamikama neizvesnosti, maksimuma i minimalizma.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

00.00

DJ collective Female’s’Cream iz Ljubljane

Proverite kakav “tehno zvuk za svaki struk” proizvodi čuvena feministička muzička zaduga!

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

//////////////////////////////////////////////
NEDELJA 8. decembar
//////////////////////////////////////////////

11.30-12.45

1, 2, 3, akcija – šta sve može forum teatar

Forum teatar je jedna od tehnika teatra potlačenih u kojoj se prikazuje kratka scena iz realnog života u kojoj dolazi do nasilja ili diskriminacije. Publika aktivno učestvuje u diskusiji, daje predloge i isprobava potencijalna rešenja predstavljenog problema. Scena koju će prikazati ALTERO – Asocijacija za lični trening, edukaciju, razvoj i osnaživanje tiče se porodičnog nasilja i rodnih uloga u patrijarhatu.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

13.00-14.15

Think outside the cocks

Vodič kroz feminističku de/konstrukciju medijskih praksi koje se bave proizvodnjom i reprezentacijom rodnih identiteta i novi medijski aktivizam protiv patijarhata i mizoginije. Hrabro uplovite u cyber vožnju sa feministkinjama nove generacije.

Govore: Svjetlana Knežević (Libela), Gabe Ivanov (VoxFeminae), Vedrana Sunko (Biro radost), Hana Grgic (Libela), Leila Šeper (blogerka), Anneli Carnelid (Bang), Brita Lindvall (Bang), Tatjana Nikolić (Femix)

Moderatorka: Anđela Čeh

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

14.00-15.30

“Ja sam svaka lezbejka“ – prezentacija i obilazak lokacija sa vodičicom

“Ja sam svaka lezbejka“ akcija podrazumeva šetnju gradom uz audio naraciju koja opisuje određene momente lezbejske istorije Beograda. Naracija je zasnovana na intervjuima, urađenim tokom novembra, sa beogradskim lezbejkama, a sama šetnja kombinuje lične kao i zvaničnu lezbejsku istoriju Beograda. Projekat je takođe sproveden u Tirani (Albanija) tokom septembra 2013, a biće sproveden i u Norkopingu (Švedska) na proleće 2014. Solidarnosti i neophodnost beleženja istorije su osnovne ideje iza ove aktivnosti – jer ako niko drugi ne beleži našu istoriju onda moramo same to da radimo.

Vodi: Sofia Hultin

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

14.30-15.30

Pukni na fejs i ubij patrijarhat

Kako mogu koristiti medije kao aktivistkinja i feministkinja? Kako mogu intervenirati u medijski prostor? Kako putem klika širiti feminizam i aktivizam, a istovremeno zgaziti patrijarhat? Odgovor na ova i još puno drugih pitanja doznat ćete na radionici koju vode/održavaju/kontroliraju urednice feminističkog i aktivističkog portala “Libela.org”, Hana Grgić i Svjetlana Knežević.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

15.00-16.00

Feminizam na seoski način

Seoske žene Vojvodine sa vama razgovaraju o feminizmu u ruralnim područjima, novim strategijama osvajanja slobode i inovativnim pristupima ekonomskom organizovanju i osnaživanju žena. Suočavaju sa brojnim poteškoćama, ali ih to ne sprečava da hrabro prkose patrijarhatu, stereotipima i kapitalizmu.

Ovom prilikom biće upriličena i prezentacija i degustacija gastronomskih kreacija seoskih žena.

Govore: Dragana Todorović (menadžerka IPA projekta Poslovno povezivanje žena koje žive u ruralnim područjima), Blaženka Beronja (salašarka i gastronomska dizajnerka), Marijana Gagro (gospodarica Bezdanskih polja jagoda), Mirjana Hemun (izumiteljka famoznog Skočka)

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

15.45-16.45

PR za siromašne

Biro Radost je neprofitni servis za komuniciranje s javnošću u cilju poboljšanja vidljivosti organizacija i projekata civilnog društva, kulture, umjetnosti, medija, te društveno odgovornog i socijalnog poduzetništva. Bavi se razvojem strategije i vođenjem odnosa s javnošću, od faze pripreme projekta sve do trenutka podnošenja izvještaja. U sklopu Befema Biro Radost će održati jednosatnu radionicu s ciljem promišljanja načina na koji sami sebe prezentiramo, te analiziranja uređivačkih politika medija, kako bi se ova dva svijeta susrela u vrlo kratkoj i najčešće najvažnijoj stvari, a to je medijski naslov.

Radionicu vodi Vedrana Sunko.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

16.00-17.00

Yarn Bombing/Aktivističko Pletenje/Aktivističko Heklanje

Nova forma aktivizma koja podrazumjeva korišćenje sredstava za rad – nekadašnjih simbola ženske opresije i instaliranje produkata tog rada u javni prostor. Na taj način, odajemo počast neplaćenim poslovima koji su nepravedno potcjenjeni, ignorisani i jednostavno percipirani kao manje vrijedni, jer su ih obavljale pretežno žene. Dođite da pokažete šta znate, da se podsjetite ili da naučite osnove pletenja/štrikanja/kukičanja i heklanja. Dakle, sve/i ste dobrodošle/i bez obzira na prethodno iskustvo. Uz iglenisanje bavimo se bitnim temama, baš kao što su to naše pretkinje radile. Ovom prilikom bistrimo aktivističke, feminističke i dnevnopolitičke teme.

Razgovor vodi Leila Šeper.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

17.00-18.00

Rasni rulet

Valerie Kyeyune Backström stavlja pitanje rasizma u prvi plan i bavi se idejom o beloj koži kao normi, beloj koži kao superiornoj i načinima na koje sve to utiče na naše svakodnevne živote. Tokom ove interaktivne radionice ona će prilagoditi širi intersekcionalni pristup kako bi prikazala da svi/e konstantno trpimo štete i uživamo privilegije u ovom sistemu – kao i interakciju različitih formi represije.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

18.30-19.30

Interno raseljeni (2013) Interno raseljeni je pozorišna predstava osmišljena tokom pet dana festivala dokumentarnog pozorišta Transformacija traume kroz umetnost: Silovanje u ratu i prikupljanje sopstva i zajednice koju je organizovala Kosovska kancelarija Foruma za civilne mirovne službe – forum ZFD. Reči izgovorene tokom predstave su direktno preuzeti citati iz svedočenja žena koje su preživele silovanje. Predstavu je osmislila i režirala Elizabeth Hess, u saradnji sa svojom trupom.

Jezik: Albanski i Engleski.

Nakon predstave pozorišna trupa će odgovarati na pitanja publike.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

20.00-20.30

Imaš li momka?

Selma Selman

“Ovaj rad se referiše na moju romsku tradiciju, jer kod nas je zabranjeno imati momka. Djevojke do osamnaest godina bi trebale da budu već udane, ja imam dvadeset dvije godine, nisam se udala i nemam momka. Ljudi me ne pitaju kako sam, već imam li momka“.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

21.00-22.00

OPOEZI SE!

Kako se peva feminizam?

Kako pesnikinje iz regiona poetiziraju, konzumiraju i demonstriraju feminističke prakse videćete u njihovim pesničkim performansima koje su spremale specijalno za BeFem.

Nastupaju pesnikinje i performerke iz Beograda i regiona: Mina Damnjanović (Beograd), Marija Obradović (Beograd), Enesa Mahmić (Zenica, BiH), Jasmina Šušić (Kutina, Hrvatska), Kosmogina (Beograd), Tamara Šuškić (Beograd), Aleksina Đorđević (Požarevac).

Performans vodi Dragoslava Barzut.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

22.00-22.30

Koncert Gunilla Baby, pevačica i kantautorka iz Štokholma.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

22.30-00.00

DJ Mečkica

Zvezda feminističkih plesnih podijuma. Soul i rock’n’roll, slobodnim stilom

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

SVE VREME NA BEFEM-U

Izložba Bojane Minović

Fotografije Bojane Minović su apologetika lokalnog. Domaći život, svakodnevica, poznati ljudi i predeli su ključne tačke njenog doživljaja sveta okolo. Njena najveća inspiracija, pored brdskih seoskih ambijenata, domaćih životinja i elemenata iz prirode su seoske žene i Romkinje. Upravo njih voli da predstavi onako kako ih vidi, neodvojive od života, od jednostavnosti svakodnevnog, iz liričnosti okruženja koje su baš te žene obeležile svojim prisustvom.

Živa empatija i doza humora obeležavaju većinu Bojaninih fotografija.

———————————————————————————-

Izložba Sunkoplet

Sunkoplet Vedrane Sunko. Najčešće ga se smatra ogrlicom, no ne voli kad ga se ograničava tako prizemnim razmišljanjem. Misija im je nadići sve rodne, spolne, rasne i dobne podjele i upravo zato ih rado nose baš svi. Sunkopletima se, kao primjerom pozitivne prakse, žele ohrabriti žene da ostanu vjerne sebi i svojoj intuiciji, te da se usude kročiti poduzetničkim puteljcima, stazicama, ako ne već i cestama.

———————————————————————————-

Silent disco corner

Grupa Femix predstavlja svoje muzičke kompilacije Femikseta, koje promovišu domaće ženske bendove i kompozitorke.

———————————————————————————-

Book corner

Malo ste umorne od razgovora, pažljivog slušanja, plesanja. Odmorite se u Befem čitalačkom salonu, gde vas čeka feministička literatura. Donesite knjige koje ste već pročitale i uzmite neke nove naslove.

———————————————————————————-

Photo corner

Slikajte se u This is what a feminist looks like uglu!

———————————————————————————-

BeFem Café

Café/Bar u KC Gradu je otvoren od 12.00 svakog dana.

———————————————————————————-

Twitter

Pratite sve što se dešava u svakom trenutku na BeFem festivalu via hashtag #BeFem

Ispovest Marije Šerifović: Divan je osećaj biti sa devojkom!

Kategorija: Vesti / Datum: новембар 28, 2013

U filmu „Ispovest“ koji je premijerno prikazan u krcatom centru „Sava“, Marija Šerifović je otkrila šokantne činjenice iz svoje prošlosti, između ostalog i da je divan osećaj biti sa devojkom


Pevačica Marija Šerifović, koja je izjavila da zauvek odlazi iz Srbije, premijeru dugoočekivanog filma “Ispovest” u centru “Sava” najavila je pred prepunom salom rečima:

– Nisam nikada znala da gubim! Uvek sam lomila sve i pobeđivala isključivo zbog sebe!

Foto: esctoday via creative commons

Foto: esctoday via creative commons

Kako bi prvi saznali šta je to šokantno pevačica imala da iznese u ovom filmu, ali i kako bi je podržali, u publici se našlo mnoštvo ličnosti iz javnog života.

Među prvima na premijeru su stigli Marijina majka Verica Šerifović i brat Danijel, a za njima pažnju svih prisutnih u holu privukle su Marijine kolege – Leontina, Vanesa Šokčić, Zorica Brunclik, Miroljub Aranđelović Kemiš, Snežana Đurišić, Zlata Petrović, Buba Miranović…

Svet glume predstavljala je mlađana Nina Janković, a sasvim očekivano film su sa svojih sedišta pomno pratile i Marijine koleginice iz benda Bjuti kvins.

U igrano-dokumentarnom filmu, pevačica je iznela da je lezbejka, ali i potresne slike iz detinjstva i gnev prema ocu:

Bila sam sa devojkom, i to je divan osećaj! Dobro je da ne grebe brada – rekla je pevačica ističući da je u dugim emotivnim vezama često bila prevarena, a zatim nastavila o problematičnom odnosu sa ocem.

– Moj otac je bio kockar i to nas je sve mnogo koštalo. Nije imao granice u alkoholisanju, a kada je moja majka bila u devetom mesecu trudnoće, ostavio je i otišao sa drugom ženom, sa kojom je dobio Danijela – ispričala je Marija dodajući da može da zaboravi, ali da mu nikada neće oprostiti to što je rasturio porodicu!

U „Ispovesti“ su ovekovečene i reči Marijine majke Verice:

– Bilo je momenata kada me muž Rajko toliko izubija da modra istrčim na ulicu i zovem policiju!

Izvor: Telegraf.rs

Komšija im vratio veru u čovečnost

Kategorija: Istopolna partnerstva / Datum: новембар 27, 2013

Primetio sam bocu pića ispred naših ulaznih vrata i pisamce na kojem je bilo ispisano moje i ime mog dečka. Dugo nisam video tekst svojeručno pisan. Međutim, mnogo fenomenalnije od pisanja rukom bilo je ono što smo zatekli u pismu


Požurio sam, gotovo trčećim korakom stigao sam do vrata. Nikada ne bih odbio i uvek bi se obradovao boci kvalitetnog viskija, ali zašto bi neko doneo viski i ostavio ovako ispred vrata, za nas dvoje. Popeo sam se na sprat da pokažem Džonu. Kada smo pročitali pismo, čitav minut nijedan od nas nije rekao ni reč. Ostali smo bez teksta.

Foto: buzzfeed via creative commons

Foto: buzzfeed via creative commons

Mark i Džon,
Siguran sam da nisam prvi i nadam se da neću biti poslednji koji ovo govori. Došlo je vreme da država Kalifornija prizna braz za sve. Vas dvojici ne treba parče papira da biste potvrdili svoju ljubav, ali nadajmo se da će brak olakšati mnoge birokratske stvari. Vaš komšija, Džim Flin.

Dok sam počinjao da obožavam i da se istovremeno divim ovom čoveku, setio sam se da ga viđam svega nekoliko puta godišnje. Ti susreti prolazili bi u kratkoj interakciji, ljubazan pozdrav ili kratko pitanje za zdravlje.

Foto: buzzfeed via creative commons

Foto: buzzfeed via creative commons

Džon i ja smo zajedno već devet godina. Živimo u delu Čikaga gde ljudi uglavnom ne gledaju blagonaklono na LGBT zajednicu.

Dok mediji pokreću uglavnom horor priče o LGBT diskriminaciji i nasilju podstaknutom mržnjom, shvatio sam da treba da podelim ovaj dirljiv komšijski gest podrške. Tako je dobro imati saradnike na putu, ali je još bolje imati prijatelje.

Živeli Džim!

Izvor: BuzzFeed
Prevela: Dragoslava Barzut

IKEA povukla članak o lezbejskom paru u Rusiji

Kategorija: Istopolna partnerstva / Datum: новембар 26, 2013

IKEA je povukla članak o lezbejskom paru iz svog magazina u Rusiji zbog antigej zakona kojim se zabranjuje „promocija homoseksualnosti“, i sada neki optužuju kompaniju za kukavičluk


Prema BuzzFeed-u, poznata švedska kompanija nameštaja povukla je priču o britanskom lezbejskom paru Klari i Kirsti, koje žive u malom londonskom potkrovlju sa svojim sinom i koje stoje iza popularnog bloga My Two Mums, iz decembarskog broja Ikea Family Live magazina. Iz kompanije su rekli da su povukli celu stvar zbog mogućih pravnih posledica.

Kliknite na fotografiju za preuzimanje kompletnog članka

Kliknite na fotografiju za preuzimanje kompletnog članka

„Jedan od uslova na koji pristajemo prilikom pokretanja našeg poslovanja u nekoj državi jeste poštovanje njihovih zakona kao i uslova tržišta na kojem poslujemo“, izjavila je portparolka IKEA Ylva Magnusson za Wall
Street Journal
.

Zakon na koji se portparolka IKEA pozvala je ruski zakon o „homoseksualnoj propagandi“, usvojen u junu velikom većinom, čiji član eksplicitno zabranjuje „propagiranje netradicionalnih seksualnih odnosa“. Ovaj zakon stigmatizuje LGBT populaciju i zabranjuje da „maloletna lica dobijaju bilo kakve informacije o homoseksualnosti“, prema The Associated Press-u. Kompanije koje prekrše ovaj zakon, mogu biti kaženjenje i sa 1 milion rubalja ($31.000).

Rusija je peta zemlja po kupovini IKEA nameštaja, sa 14 IKEA prodavnica širom države. Prodaja u Rusiji je 6 odsto od ukupne prodaje kompanije. Očigledno da je priča o dve mame koje podižu svog malog dečaka u prostoru uređenom IKEA nameštajem neprikladna za Rusiju. Iako su mnogi ovaj potez nazvali kukavičkim, IKEA tvrdi da se konsultovala sa pravnim timom pre nego što se odlučila na taj potez, piše The Guardian.

„To je razlog zašto rusko izdanje magazina ima drugi članak“, izjavila je portparolka IKEA za švedske novine. „Imamo dva vodeća principa kojima se rukovodimo kada pokrećemo poslovanje u nekoj državi, to su: dizajn unutrašnjeg enterijera i drugi, poštovanje zakona.“ Ovo nije prvi put da je IKEA kritikovana zvog menjanja svog reklamnog
materijala. Prošle godine, fotografije žena izbrisane su iz kataloga IKEA namenjenom tržištu Saudijske Arabije. Tada se postavilo pitanje koliko IKEA poštuje princip rodne ravnopravnosti, a kompanija je kasnije dala izjavu da se kaje zbog takvog poteza.

IKEA je kompanija koja je pionirska kada je u pitanju podrška istopolnim parovima, jedna je od privh snimila reklamu sa gej parom, 1994. godine. Ludo.

Izvor: Huffingtonpost
Prevela: Dragoslava Barzut

Filmska preporuka: Meduza [2013]

Kategorija: Umetnost / Datum: новембар 25, 2013

Jellyfish, Japan, 31. avgust 2013.

Sinopsis

Juki je mlada, introvertna devojka, koja nastoji da savlada sve turbulencije srednjoškolskog života. Kada tokom posete lokalnom akvarijumu bude „hipnotisana“ ogromnom meduzom, kao da doživljava transformaciju. Prilazi joj „gubitnica“ Kioko. njih dve su same, i Kioko je pita da li ju je ikada neko poljubio.

0303

Juki je zatečena i dok pokušava da se snađe, Kioko je nežno poljubi u usta. Ubrzo, njihovo tajna ljubavna afera procveta, ljubeći se kad god mogu – u biblioteci, između polica sa njigama, na njihovom tajnom mestu – autobuskoj stanici izvan kampusa.

Ali, takva ljubav mora da ustukne pred mračnim tajnama između njih dve. Juki, gotovo u kosmičkoj potrazi za ljubavlju, odlučuje da spava sa svojim šefom – iz praktičnih razloga! Da bi se osvetila, Kioko zavodi kolegu studenta želeći da sa njim isproba morbidnu radoznalost u vezi sa erotskom asfikcijom, procesa u kome se namerno ograničava dotok kiseonika u mozak u svrhu postizanja, odnosno pojačavanja seksualnog zadovoljstva.


Žanr kat.: Erotski, Drama, Azijski film, Japan, Lezbejski
Trajanje: 92


0101

O filmu

Po romanu koji je napisala Sarie Hinakura.

Kasting

Režija: Shusuke Kaneko

Uloge: Megumi Okina, Mio Ohtani, Naomi Akioto, Naoto Takenaka, Rumi Hanai

Izvor: Filmovanje

Već nekoliko godina sam se spremala da im kažem da sam lezbejka…

Kategorija: Kolumna, Uncategorized / Datum: новембар 25, 2013

Bio je februar 2005. godine. Utorak. Ja sam bila na fakultetu, a moji kod kuće. Već nekoliko godina sam se spremala da im kažem da sam lezbejka… da izustim to ali nikako nisam znala kako da počnem taj razgovor


Nailazio bi trenutak pogodan za takvu vrstu razgovora, i ja sam pokušavala da na neki način otpočnem taj razgovor ali svakog puta kada bih htela da izustim te, za mene tako važne reči, nešto mi je zastajalo u grlu. Nešto me je kočilo, srce bi počelo jako da lupa, ruke da se znoje i dalje nisam znala kud.

Nasuprot svim savetima koje sam sama sebi davala i govorila kako treba to samo da izustim i gotovo, nekako nikada nisam imala dovoljno hrabrosti to da i konačno uradim. Međutim, taj dan je bio poseban.

Foto: madikazemi.blogspot.com via creative commons

Foto: madikazemi.blogspot.com via creative commons

Naime, dok sam ja bila na fakultetu, moji su, pretpostavljam, prevrtali po mojim stvarima, naravno bez moje dozvole, jer ih je, pretpostavljam, mnogo toga kopkalo, i naravno, naišli su na dnevnik, koji sam ja, u svojoj naivnosti i gluposti, ostavila u jednoj od fioka stola, umesto da sam ga ponela sa sobom.

Posle sam se pitala kako sam bila tako glupa i nepromišljena. A u tom dnevniku pisalo je sve, od toga da sam lezbejka, pa do toga u koje sam sve devojke bila zaljubljena i koju sam curu tada volela. Ali, da nastavim.

Nisam ni slutila šta će da se dogodi. Vraćam se kući sa fakulteta i već na ulasku osećam u vazduhu da se nešto dogodilo. Kažem ćao, oni meni hladno „zdravo“ i nakon večere, ja odem u svoju sobu, a moji mi nakon toga kucaju na vrata.

– Šta je sad bilo?

– Otvori, moramo da razgovaramo sa tobom.

Otvorim ja, a moji uđu u sobu, pri čemu mama drži moj dnevnik i ja shvatam u trenutku o čemu se radi. Srce mi već počinje jako da lupa, ali ja kažem sebi: „E sad će biti šta biti mora! Ako me isteraju iz kuće, odrasla sam, fakultetski obrazovana osoba, ma snaći ću se! Dakle,kažem ja sebi, samo hrabro!“ Predložili su da razgovaramo u dnevnom boravku i ja sam se složila.

– Da li je istina sve ovo što si napisala u ovom svom dnevniku? Da li je moguće da smo to dočekali? Da nam je ćerka lezbejka? Jedno bolesno i nenormalno stvorenje? Jel to moguće? Jel istina sve to što si napisala u dnevniku?

– Da! Ja sam lezbejka! Da! Sve je istina što sam napisala u tom dnevniku! Da! Sve je istina! Da! Ja sam lezbejka i ponosim se time! Ali ja nisam nikakvo bolesno ili nenormalno stvorenje! Ja sam potpuno normalna osoba, koja je i dalje vaše dete i koja vas i dalje voli i kojoj je i dalje neophodna vaša roditeljska ljubav, pažnja i razumevanje!.

To sam rekla i otišla u sobu.

Nakon toga nisu mi prišli da razgovaraju sa mnom, niti su me zagrlili evo ima pune dve godine. Nisu ni reč rekli nakon toga, niti su spomenuli to ikada više. Tako da, moji mene, ne samo da nisu prihvatili kada sam im rekla da sam lezbejka, već su počeli da me vređaju, počeli su da mi govore da sam bolesna, nenormalna, da treba da se lečim, da bi oni takve ljude smestili u ludnicu i lečili ih ili ih ubili, tako da je bila stvarno loša situacija. Ja sam zaista bila potpuno slomljena takvom njihovom reakcijom. To je bilo pre dve godine. Oni čak i posle dve godine ne žele da pričaju o tome. Jednostavno kao da sami sebi negiraju da se to ikada desilo. I naravno ćute o tome. O svemu drugom pričamo, a o tome ne. Pitaju me čak i ona blesava i glupa pitanja tipa kada ću da imam dečka i tome slično, na šta im ja odgovaram da ja nikada neću imati dečka i tada oni potpuno ućute i promene temu. Izluđuje me što možemo pričati o svemu, ali o tom delu mog života koji mi je najvažniji, ne možemo, jer oni to ne žele. Mislim da im nikada neću oprostiti surovo ponašanje prema meni!

Mnogo su me zabolele njihove riječi, a očekivala sam pažnju, ljubav i razumijevanje. Možda sam ja i previše očekivala od njih. Takođe, bila sam povrijeđena i time što su zloupotrebili moje poverenje i uništili moju intimu, i to na najgori mogući način. Nakon toga prošle su evo već dve pune godine, a oni mi i dalje, onako u prolazu, dobace po koju uvredu ili započnu svađu sa mnom.

Prestala sam da obraćam pažnju na njih. Odavno imam svoj život i vodim kako mislim da treba. Međutim, i dalje me boli to što ne mogu da me prihvate takvu kakva jesam i što ne možemo otvoreno da razgovaramo o svemu. Osećam da ih posle svega toga ne mogu nikada više voleti, ja sam sada samo ravnodušna prema njima, kao da smo stvarno neki stranci.

Izvor

Dokumentarna drama SEDAM u Domu Narodne skupštine

Kategorija: Vesti / Datum: новембар 21, 2013

Dokumentarna drama Sedam, bazirana na životnim pričama sedam aktivistkinja za ženska prava biće izvedena 22. novembra 2013. godine u 12 časova u maloj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije


u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, u saradnji sa Civil Rights Defenders, Hedda Production AB i Ambasadom Švedske, biće izvedena u okviru turneje po zemljama Zapadnog Balkana, a tokom međunarodne kampanje „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“. Drama nosi jasnu poruku: da nasilje nad ženama nije prihvatljivo.

Svako čitanje izvodi jedinstven ansambl glumica, političarki, aktivistkinja, novinarki, odabranih zbog njihove posvećenosti ljudskim pravima, te će tako i ansambl koji priprema predstavu u Srbiji činiti sedam sjajnih žena: Gordana Čomić (potpredsednica Narodne skupštine), Ana Saćipović (aktivistkinja za prava Romkinja iz Niša), Ana Sofrenović (glumica), Ivon Jafali (novinarka), Aida Ćorović (aktivistkinja za ljudska prava iz Novog Pazara), Vesna Bujošević (glumica i aktivistkinja za prava žena), Olivera Kovačević (novinarka) i Gordana Mitrović (aktivistkinja za prava transrodnih osoba). Sve one su svojim učešćem u projektu Sedam dale podršku njegovoj osnovnoj ideji – da je nasilje nad ženama neprihvatljivo i da se ono mora smatrati prioritetnim političkim pitanjem.Predstavu režira rediteljka Anja Suša.

Foto: Sedam

Foto: Sedam

Sedam je revolucionarna dokumentarna drama zasnovana na intervjuima sa sedam aktivistkinja za prava žena. Životne priče koje ove žene dele sa publikom od 2008. godine, govore o teškoćama sa kojima su se nosile zbog odluke da se suprotstave društvenim normama i menjaju pozicije žene u svojim sredinama: Farida Azizi (Avganistan), Inez Mekormak (Severna Irska), Marina Pisklakova-Parker (Rusija), Anabela de Leon (Gvatemala), Mukhtar Mai (Pakistan), Mu Sokua (Kambodža) i Hafsat Abiola (Nigerija).

Scensko čitanje dramskog teksta Sedam osmislila je i producirala nagrađivana dramska spisateljica, glumica i producentkinja Heda Krauc Šegren (Hedda Krausz Sjögren). Dramski tekst potpisuje sedam autorki: PolaSizmer, Ketrin Filo, GejlKrigl, Kerol K. Mek, Rut Mergraf, Ana Dever Smit i Susan Jankovic. Predstava Sedam do sada je izvedena u 19 zemalja, videlo ju je preko 20.000 ljudi, na scenu je izašlo 500 javnih ličnosti, među kojima i američka glumica i višestruka oskarovka Meril Strip i bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton.

Regionalna turneja SEDAM 2013, koju je podržao Švedski institut, obuhvatiće Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Kosovo, Makedoniju i Srbiju.