Месечне архиве: август 2013

Hrišćanski stav prema istopolnim zajednicama nije uvek bio tako „strejt“ kao što se sada očekuje da bude

Kategorija: featured, Istopolna partnerstva / Datum: август 24, 2013

Kako se crkva bori sa problemom homoseksualnosti, tako duga tradicija istopolnih brakova pokazuje da hrišćanski stav prema istopolnim zajednicama nije uvek bio tako „strejt“, kao što se sada očekuje da bude, piše Džim Dafi.

Kijevski muzej poseduje zanimljivu ikonu iz manastira Sv. Katarine na planini Sinaj. Na njoj su prikazana dva svečano obučena hrišćanska sveca. Između njih dvojice je tradicionalni rimski pronubus (kum), koji nadzire ono što bi na uobičajenoj rimskoj ikoni bilo venčanje muškarca i žene. Na ikoni, Isus Hrist je pronubus. Samo je jedna stvar neobična. „Muž i žena“ su zapravo dva muškarca.

Da li ikona prikazuje da je istopolni „brak“ osveštao Isus? Sama ideja odmah deluje šokantno. Potpun odgovor dolazi iz drugog izvora o dvojici muškaraca na ikoni, Sv. Seržu i Sv. Bakusu, dvojici rimskih vojnika, koji su postali hrišćanski mučenici.

blogs.e-rockford via creative commons

blogs.e-rockford via creative commons

Kako uparivanje svetaca, posebno u ranom hrišćanstvu nije bilo neobično, povezivanje ove dvojice muškaraca je smatrano kao posebno blisko. Severus, Atiohski patrijarh, objasnio je u VI veku da „kada govorimo o njima, ne bi trebalo da odvajamo Serža i Bakusa, koji su spojeni u život.“
Iskrenije rečeno, u XX veku, u grčkom izveštaju o njihovim životima, navodi se da je Sv. Bakus otvoreno opisao Sv. Serža kao „dražesnog saputnika i ljubavnika.“

Drugim rečima, to potvrđuje da gorepomenuta ikona prikazuje da su bili
homoseksualni par. Njihova orjentacija i veza je otvoreno bila prihvaćena od strane ranih hrišćanskih pisaca. Osim toga, u očima savremenih hrišćana, slika bi se mogla činiti kao bogohuljenje, ali je na ikoni predstavljen i sam Isus Hrist, kao njihov pronubus, njihov kum koji aminuje njihov brak.

Sama ideja hrišćanskoh istopolnog braka deluje neverovatno. Ipak, nakon 12 godina istraživanja arhive Katoličke i Pravoslavne crkve, profesor sa Jejla, Džon Bosvel je otkrio da je tip hrišćanske istopolne zajednice postojao tek u XVIII veku.

Nasuprot mitu, hrišćanski koncept braka nije bio utemeljen još od Hristovih dana, već je evaluirao kao koncept i kao ritual.

Profesor Bosvel je otkrio da je pored ceremonija heteroseksualnih brakova (koje su jasno odvojene od ostalih blagoslova koji nisu bračnog tipa, kao što je usvajanje dece ili uzimanje zemlje) postojale ceremonije koje su bile „Ustanova istopolne zajednice“ (X i XI vek, grčki), ili „Red za ujedinjenje dva muškarca“ (XI i XII vek).

Ove ceremonije su imale sve savremene simbole braka: zajednica okupljena u crkvi, blagoslov para pre oltara, spojene desne ruke, kao u heteroseksualnom braku, učestvovanje sveštenika, pričest, slavlje posle venčanja. Sve to je prikazano na savremenim crtežima istopolne zajednice između vizantijskog cara Bazila I (867-886) i njegovog partnera Džona. Takve istopolne zajednice su sklopljene u Irskoj, krajem XII, početkom XIII veka, kako je naveo hroničar Džerald od Velsa.

Zajednice u srednjevekovnoj Evropi navode u detaljima da su neke istopolne zajednice spojene u starim crkvenim liturgijskim dokumentima. Jedan „Red za obavljanje rituala istopolnih zajednica“ pozivajući se na Sv. Serža i Sv. Bakusa, obratio se Bogu: „udostoji ove tvoje sluge milosti (N i N) da vole drugoga i da podnose neomraženi i bez sablazni sve dane svog života, s pomoći Svete Majke Božije, i svih tvojih svetaca.“ U ceremoniji se zaključuje: „i oni će poljubti Sveto Jevanđelje, poljubiće jedno drugo i biće zaključeno.“

U 14. veku je postojala srpska, slovenska „Ustanova za obavljanje istopolnih zajednica“, koja je spajala kako dva muškarca, tako i dve žene. Parovi su desnu ruku položili na Jevanđelje, dok im je u levoj ruci bio krst. Kada bi poljubili Jevanđelje, onda bi se poljubili između sebe, a potom bi ih sveštenik podigavši evharistiju, pričestio.

Bosvel je našao evidencije o istopolnim zajednicama u raznim arhivama, kao što su one u Vatikanu, u Sankt Peterburgu, u Parizu, Istanbulu i u Sinaju, koje pokrivaju period od VIII do XVIII veka. Nije on prvi došao do tog otkrića. Dominikanac Žak Goar (1601-1653) uključio je takve ceremonije u štampano izdanje kolekcije grčkih knjiga molitvi.

Dok je homoseksualnost tehnički bila zabranjena od kasnih rimskih vremena, tek su od XIV veka otprilike počela da se šire antihomoseksualna osećanja po zapadnoj Evropi. Ipak, istopolne zajednice su se i dalje spajale.

U crkvi Sv. Džona Laterana u Rimu (tradicionalno u Papinoj parohiji), 1578. godine, 13 parova je bilo „venčano“ na misi sa očiglednom saradnjom lokalnog sveštenstva, „uzimali su isti pričest, koristili su isto bračno pismo, nakon čega su spavali i jeli zajedno“ – sudeći po savremenom izveštaju.

Dve žene su ušle u istopolnu zajednicu u Dalmaciji, u XVIII veku. Mnoge sumnjive istorijske tvrdnje o crkvi su izrekli neki pisci koji su nedavno pisali za ove novine.

Bosvelova akademska studija je međutim tako dobro istražena i izvori su joj takvi, kao da postavlja važna pitanja, kako savremenim crkvenim predstavnicima, tako i heteroseksualnim hrišćanima, o njihovim stavovima prema homoseksualnosti.

Bio bi to kukavički promašaj kada bi crkva ignorisala dokaze u sopstvenim arhivama. Dokazi ubedljivo pobijaju tvrdnje crkve, o konstantnom i nepromenjivom stavu prema homoseksualnosti.

To dokazuje da su istopolne zajednice više od poslednja dva milenijuma u parohijskim crkvama i katedralama širom hrišćanskog sveta, od Irske do Istanbula i u samom srcu Rima bile prihvaćene kao validan iskaz bogomdane sposobonosti da
osoba voli, da se posveti drugoj osobi i ljubavi koja može biti proslavljena, poštovana i blagoslovena, kako u ime, tako i u prisustvu pričešća i u pristustvu Isusa Hrista.

Džim Dafi, pisac i istoričar
Prevod: Iva Smišek

Umro Mirko Kovač pisac prvog lezbejskog romana na ovim prostorima

Kategorija: featured, LezKULTura / Datum: август 20, 2013

Jedan od najvećih postmodernih pisaca južnoslovenske književnosti druge polovine 20. veka, koji je napisao prvi lezbejski roman na ovim prostorima (1971), Mirko Kovač, umro je juče u Rovinju (Hrvatska). Ovaj tekst o romanu „Malvina“ prvom lezbejskom romanu, objavljujemo kao podsetnik na književno delo koje Mirko Kovač ostavlja za sobom

Foto: Labris

Foto: Labris

Otpočinjanje ljubavi

Jedna od svakako najsloženije koncipiranih književnih junakinja u modernim jugoslovenskim literaturama, lezbejka pravoslavne vere, zaljubljena u katolkinju upravo je Kovačeva Malvina. Ovaj kratki roman sa Malvininim imenom u naslovu pisan je tokom 1969. godine, a prvi put objavljen 1971. u Beogradu. U vreme kada je „Malvina“ bila zabranjena u SFRJ, doživela je veliki uspeh van granica jugoslovenske čitalačke publike. Roman je u Franuskoj doživeo tri izdanja u tiražu od 20.000 primeraka. U Srbiji je tek nedavno (2009) rehabilitovan u izdanju Samizdat B92 i njegovi glavni tematski okviri, kao i pre četiri decenije, doživljeni su kao provokativni.

U vremenu zalaganja za LGBT prava ovaj roman postaje vrlo akuelan (iz jendnog sasvim drugačijeg ugla nego što je to bio 70-ih kada je povezivan sa Crnim talasom), a činjenica da eksplicitnost pojedinih delova pripovesti još uvek šokira i provocira govori o niskom pragu tolerancije prema seksualnim manjinama. Izostanak tolerancije, nedovoljno edukovana čitalačka publika, ukorenjena i sistemska homofobija sve su to društveni problemi koji ovaj roman danas potvrđuje.

Zanimljivo je da su mnogi kritičari govorili o Malvini kao ženi u kojoj je smešteno seme ludila a njenu ljubav prema Katarini sagledali kao ispoljavanje perverzne sklonosti. Malvinino javno istupanje kao lezbejke doživeli su kao čin drskosti.

Foto: Labris

Foto: Labris

I roman „Malvina“ prožet je kao i drugi romani Mirka Kovača erotskim nabojem, ali je samo Malvina iščitana kao junakinja sa perverznim seksualnim životom, ništa neobično s obzirom da se i danas dve žene u partnerskom odnosu često isključivo percipiraju kao „perverznjakuše“. U erotskim opisima Mirka Kovača nema ničeg specijalno perverznog, to su opisi koji potvrđuju veliku naklonjenost i emotivnu povezanost između Malvine i njene cimerke Julke:

„Topli Julkin dah osećala sam na svom ramenu i niz kičmu, preko slabina, a potom bi se kao žar skamenio negde u centru mog tela, između nogu i u gornjem delu butina, izazivajući drhtavicu i paljenje mojih obraza, toliku slabost u snazi da se nisam bila u stanju pomaknuti, a kamoli ustati i otići u svoj krevet. A onda bi mi još šaputala na uho…“
A kasnije to su opisi ljubavi između Katarine i Malvine:

„Prepodnevi sam provodila u češljanju njene kose […] Nakon što bih završila češljanje, ustajala je kao iz sna, osvratala se na stolicu na kojoj je ostajao mokar trag, a potom odlazila u veliku sobu.“

„Katarina pribavlja usnama vrhove mojih grudi; njen mekani dodir kože osećam svuda po telu i joj se podajem; dok mi ona sva zapenjena strašću, dodirima ili vrškom jezika, uspaljuje stidnicu, tako da osećam da mi sve telo sagoreva, a da sav taj užitak Bl. Dj. Marija, predobrostiva i ljubezniva čuva kao svojinu, a naše jecanje na ćilimu prihvata kao molitvu.“

Iako u mnogim svojim prozama pripoveda u prvom licu, u „Malvini“ je pripovedački diskurs Mirka Kovača blizak doktrini T. S. Eliota o impersonalnosti pesnika. Kao i likovi iz njegove proze, tako i on sam kao pripovedač beži od sebe i postaje neka vrsta katalizatora u kojem spaja različita životna iskustva svojih protagonistkinja. U prvi mah „Malvina“ nas podseća na srednjovekovne hronike i njena dramatičnost gotovo da je zatvorena iza samostanskih zidova (kao u slučaju portugalske redovnice iz 17. veka koja svoju tajnu ispisuje u čudesnim pismima). Impersonalnost je u značajnoj meri usmerila piščevu naraciju. Poput analitičara i hladnog ali preciznog forenzičara, on slaže mozaik o „Malvini“ kao nesrećnoj ženi.

Kritika je hroniku o Malvini uglavnom svodila na puki izveštaj o ženi kao simbolu nesreće, međutim nju treba čitati i kao značajan motiv o lezbejskoj egzistenciji u umetnosti na jugoslovenskom prostoru.

Dragoslava Barzut

Najljepši sportski poljubac u inat Putinu

Kategorija: Sport / Datum: август 19, 2013

Ruske atletičarke Tatjana Firova i Ksenija Rišova zlatnu su medalju u štafeti na Svetskom atletskom prvenstvu u Moskvi u subotu proslavile poljupcem, u znak protesta Putinovim antigej zakonima

Foto: huffpost via creative commons

Foto: huffpost via creative commons

Sportiskinje su se popele na podijum i poljubile dok su ih sa strane gledale preostale dve članice štafete, Julija Gušina i Antonina Krivošapka.

Njihov je gest neobično hrabar s obzirom da je u Rusiji zakonom zabranjeno „promovisanje homoseksualnosti“ te „netradicionalnih veza i odnosa“, a napetost raste i uoči zimske Olimpijade u Sočiju nakon što su ruski mediji objavili kako će tamošnje vlasti hapsiti sve gej sportiste, ali i navijače.

To je izazvalo nemalu pažnju svetske javnosti, pa se čak razmišljalo i o promeni države održavanja Olimpijade, no Putin je navodno kazao kako je u tom slučaju „spreman na kompromis“.

Šta to tačno znači, videće se u narednim mesecima. Inače, na spomenutom Svetskom atletskom prvenstvu u Moskvi pojedine su atletičarke podržale LGBT populaciju lakiranjem noktiju u dugine boje, ali bilo je i onih koje su se takvom gestu usprotivile.

Tako je skakačica s motkom, Jelena Isinbajeva, izjavila kako postoji „opravdan strah za ruski narod ako se dozvoli promovisanje svih ovih stvari“ te da je u njihovoj tradiciji „da muškarac živi sa ženom i obrnuto“.

Nakon što su gotovo odmah počele pristizati osude takve izjave sa svih strana, Isinbajeva se pokušala izviniti rekavši kako je „kriv“ njen loš engleski.

„Ono šta sam zapravo želela reći jeste da bi ljudi trebalo da poštuju zakone zemlje u koju dolaze. Želim naglasiti kako poštujem stajališta svojih koleginica i kolega te da se izričito protivim bilo kakvoj diskriminaciji gej osoba“, poručila je.

Prezeto sa CroL.hr

Dodeljene godišnje nagrade za Prajd fotografiju 2013.

Kategorija: Umetnost / Datum: август 16, 2013

U kategoriji „Ekstremno normalno“ koja je bila tema za 2013. prvu nagradu osvojila je Irina Popova iz Rusije sa serijom fotografija „Apt. 779“.

Šta predstavlja Apt. 779?

Julija se igra sa Irom u njihovoj sobi. One su par, dve godine su zajedno. Apt. 779 je stan, veliki apartman u Moskvi gde živi 5 (u različito vreme i 6 i 7) lezbejki. Iznajmljuju apartman zajedno jer je tako jeftinije, a i život u komuni je veseo, naročito ako ne možete da nađete dovoljno razumevanja u spoljnom svetu. Male žurke i velike prepirke, zajedno stvaraju ljubav i mir života u apt. 779.

Drugo mesto zauzela je filipinska fotografkinja Sindi Akvino za seriju fotografija „Bond“.

011

Treća nagrada pripala je Tatjani Plit iz Australije za seriju fotografije „Gay Warriors“.

Moskva: Američki trkač posvetio srebro svojim gej i lezbejskim prijateljima

Kategorija: Sport / Datum: август 15, 2013

Američki trkač Nik Simonds koji je u utorak Moskvi osvojio srebro na 800 m, posvetio je medelju svojim gej i lezbejskim prijateljima, i tako postao prvi sportista koji je otvoreno stavio na test ruski anti-gej zakon

Foto: pitchengine via creative commons

Foto: pitchengine via creative commons

Nik Simonds „prekršio“ je pravilo ćutanja „pravdajući se“ ruskim novinarima da nije imao izbora i da je morao da kaže nešto:
„Verujem da su svi ljudi ravnopravni jer ih je sve Bog stvorio“, izjavio je Simonds za ruski R-Sport. „Bez obzira da li si gej, strejt, crn, beo svi zaslužujemo ista prava. I ako kao sportista mogu da uradim nešto kako bi doprineo toj ravnopravnosti, uradiću to, bez obzira na posledice“.

„Ja poštujem rusku sposobnost da upravlja svojim narodom“, dodao je. „Ali se ne slažem sa njihovim zakonima. Ja imam poštovanje prema njihovoj naciji ali se ne slažem sa njihovim pravilima.“

Simondsova izjava je prvi veliki test za ruski zakon od strane internacionalnog sportiste koji zbog toga može da ima nevolje sa ruskim vlastima, koje su već deportovale strane aktiviste/kinje koji su protestovali protiv zakona, uključujući četiri holandska režisera koji su snimali dokumentarac o aktivizmu protiv zakona. Nejasno je da li će ruska vlada primeniti zakon protiv Simondsa, ali malo je verovatno da će od toga ispasti skandal.

Ostali sportisti/kinje obavezali su se da će govoriti protiv zakona za vreme Zimskih olimpijskiih igara, koje će biti otvorene u februaru sledeće godine u Sočiju, u Rusiji. Javno autovani američki klizač Džoni Vir izjavio je da je spreman za hapštenje tokom Igara u Rusiji, dok je gej klizač Blejk Skjelerap, koji je sa Novog Zelenda, obećao je da će nositi obeležje duginih boja za vreme takmičenja u Sočiju. MOK je ove sedmice izjavio da će da kazni sportiste/kinje koji budu govorli protiv zakona tokom Olimpijade, jer je to u skladu sa olimpijskim pravilom protiv političkih izjava na Olimpijskim igrama.

Ruske vlasti zauzimaju oprečne stavove povodom primene zakona tokom Olimpijade. MOK kaže da je dobio „odobrenje“ od Rusije da se zakon neće primenjivati na olimpijske sportiste/kinje, novinare i fanove, ali ruski zakonodavci insistiraju da zakon mora biti na snazi.

Američki zakonodavci ne planiraju da ćute o ruskom anti-gej zakonu. Dvostranačka grupa od 88 članova Kongresa poslala je pismo državnom sekretaru Džonu Keriju pozivajući ga da štite američke sportiste/kinje u Rusiji, a predsednik Obama je u više navrata osudio zakon i njegove potencijalne efekte na Olimpijske igre.

Liderka kongresne manjine Nensi Pelosi poslednja je u sredu veče govorila o ovome kada je tvitnula: „Odluka Rusije da kriminalizuje ravnopravnost je nečuveno najgora predrasuda i ne bi trebalo da ugrozi najbolje sportiste/kinje na #Sochi2014.“

Izvor: Thinkprogress
Prevela: Dragoslava Barzut

Šta je porodica? Studija istražuje kako deca istopolnih roditelja prevazilaze stigmu

Kategorija: Edukacija, Istopolna partnerstva / Datum: август 13, 2013

Kako deca gej i lezbejskih roditelja kreiraju pozitivan porodični identitet u kulturi u kojoj negativne poruke preovlađuju i govore im da je njihova porodična dinamika pogrešna? Studija Dijane Breširs i Dona O. Brajtvejta, koja će uskoro biti objavljena, nudi odgovore o načinima na koji ova deca uspevaju da učvrste pozitivan porodični identitet.

Foto: whensallymetsally via creative commons

Foto: whensallymetsally via creative commons

Putem dubinskih intervjua sa osobama kojima su roditelji u različitim uzrastima rekli da su gej ili lezbejka, Brajtvejt, profesorka na Linkoln-Nebraska Univerzitetu i šefica katedre za studije komunikacije, i Breširs, sa Pretorija Univerziteta u Južnoj Africi, otkrili su da deca istopolnih roditelja prevazilaze stigmatizaciju tako što potiskuju negativne poruke i koriste pozitivan način govora o svojoj porodičnoj dinamici.

„Jedan od najzanimljivijih i najvažnijih otkrića ove studije je da su učesnici/ce pozitivne poruke o njihovom porodičnom identitetu dobijali samo od prijatelja i porodice,“ Breširs je rekla. „Zbog toga učesnici/ce nisu identifikovali ni anticipirali kulturalne poruke koje podržavaju njihov porodični identitet – sve ove poruke su bile percipirane kao negativne.“

Studija, koja će biti objavljena u Časopisu o porodičnoj komunikaciji, je relativno nova oblast istraživanja. Breširs, koja je dovršila studiju kao svoj doktorat na Linkoln-Nebraska Univerzitetu, pod mentorstvom Brajtvejt, je želela da razume kako deca doživaljavaju i kreiraju sopstvene porodične identitete u društvu u kojem su suočena sa stigmatizacijom.

„Postoji mnogo istraživanja koja se fokusiraju na uticaj istopolnog roditeljstva na decu, u tri oblasti: seksualni identitet, socijalno ponašanje i psihološko zdravlje, i neke od ovih studija uključuju i decu koja su rođena u prethodnim heteroseksualnim vezama,“ istakla je Breširs. „Ono na šta do sada nije dovoljno obraćena pažnja je uloga relacionih i kulturalnih diskursa na način na koji deca misle i govore o svojim netradicionalnim porodičnim identitetima.“

Istraživanje je identifikovalo četiri najčešća načina koja su korišćena kako bi se marginalizovale negativne poruke: isticanje da su suprotni pogledi ignorantni; isticanje nedostataka u stavovima religija; isticanje da drugi nemaju autoritet da o tome sude; i isticanje da je ljubav najvažnija. Najčešći način prevazilaženja negativnih poruka je isticanje da su suprotni pogledi ignorantni.

Brajtvejt je rekla da je impresionirana time kako su učesnici/ce studije bili sposobni da prihvate jaka negativna osećanja drugih prema njihovoj porodici i da istovremeno imaju pozitivan odnos sa njihovim lezbejskim ili gej roditeljima.

„Ove osobe su razumele snažne negativne emocije drugih prema lezbejskim i gej odnosima,“ rekla je. „Oni mogu da shvate šta se dešava u okviru nekih od ovih snažnih negativnih poruka i naučili su da komuniciraju u tom okviru verovanja drugih. Za decu, to je prilično teško.“

Jedna od učesnica je podelila sa istraživačicama kako se ona nosi sa jakim negativnim osećanjima.

„Svi imaju svoje mišljenje i ja poštujem mišljenje drugih, jer na kraju, ne možete ići okolo i sa svima ulaziti u rasprave,“ rekla je istraživačicama. „Neću da lažem, još uvek je ponekad bolno kada čujem neke od tih stvari, ali istovremeno, svi imaju pravo na svoja mišljenja i osećanja. Ko sam ja da im to uskratim? Ali, na kraju, barem sam ja prenela svoju poruku i ti svoju. Mogu samo da se nadam da je nešto pozitivno preuzeto iz onoga što sam rekla.“

Breširs i Brajtvejt su naglasile da oni koji su učestvovali u studiji nisu imali negativna osećanja prema svojim roditeljima.

„Deca nisu bila uznemirena zbog toga što su im roditelji gej,“ Breširs je rekla. „Ustvari, većina je to potpuno prihvatila. Negativne stvari koje deca gej roditelja doživljavaju su retko zbog toga što su im roditelji gej. Kulturalna stigma je to što izaziva sve probleme.“


Istraživanja konstantno pokazuju da su deca gejeva i lezbejki normalni, zdravi i dobro prilagođeni ljudi. Društvena stigmatizacija i kontrola je to sa čim deca moraju da pregovaraju i da se bore


„Sva zabrinutost koju si imali se ticala toga kako će biti tretirani u javnoj sferi. Istraživanja konstantno pokazuju da su deca gej roditelja normalni, zdravi i dobro prilagođeni ljudi. Društvena stigmatizacija i kontrola je to sa čim deca moraju da pregovaraju i da se bore.“

Istraživačice su takođe pronašle da ove osobe misle da se kulturalni stavovi menjaju ka sve većem prihvatanju porodica sa gej roditeljima, ali takođe veruju da još mnogo treba da se radi na tome. Breširs kaže da će se možda zbog odluke Vrhovnog Suda da odbaci Akt za odbranu braka kulturalni stavovi menjati brže.

„Većina ljudi je svesna sve većeg prihvatanja lezbejki i gejeva tokom poslednjih nekoliko decenija, i nasilja koje su ove osobe doživlajvale u prošlosti,“ rekla je Breširs. „Iako mnoge osobe i dalje doživlajvaju izrazitu diskriminaciju, generalno smo učinili mnogo kao zemlja kada je reč o prihvatanju seksualnih identiteta.“

Izvor: University of Nebraska–Lincoln
Prevela: Dragana Todorović

Političari SNS-a i SPS-a nedvosmisleno podržali predstojeću Paradu ponosa

Kategorija: featured, Vesti / Datum: август 12, 2013

Labris – organizacija za lezbejska ljudskih prava najoštrije osuđuje senzacionalističko izveštavanje u novinskom tekstu „Političari SNS-a i SPS-a se oralno zadovoljavali u šumi kod Bora“, objavljenom 10. avgusta 2013. u dnevnom listu „Alo“.

Foto: washingtonblade via creative commons

Foto: washingtonblade via creative commons

Smatramo da je nedopustivo nečiji ljubavni život pa makar to bio i ljubavni život visokih funkcionera naše zemlje, opisati terminima kao što je „oralno zadovoljavanje“. Kao da istaknuti funkcioneri koji su kako navodi list „Alo“ viđeni u blizini Bora u toku ljubavnog sastanka, ne gaje emocije prema svojim partnerima. Svođenje političara samo na seksualnu funkciju ne samo što je netačno i jednostrano, već je i degradirajuće. Na taj način se nepravedno ograničava smisaona suština političara i njihov potencijal. Pored toga što su homoseksualci, oni su i političari. Visoki funkcioneri iz vladajuće koalicije SNS-SPS dele sve životne radosti i boli, a ne samo seks ispred džipa.

Smatramo da se radi o podizanju tenzije pred Paradu ponosa i zato zahtevamo od policije i svih nadležnih organa da hitno reaguju i omoguće ovim istaknutim političkim funkcionerima i njihovim partnerima da neometano nastave da podržavaju predstojeću Paradu ponosa, kao i to da mogu bezbedno da prošetaju i tako slobodno iskažu svoju ljubav, a ne da moraju da se skrivaju po šumama i gorama i izlažu svoje živote opasnosti. Javnosti je poznato šta sve može da se desi u mraku, u šumi.

Takođe, osećamo građansku odgovornost da obavestimo najširu javnost da među srpskim političarima ima LGBT pripadnika / ca i da to nije praksa koja je ustaljena nedavno već LGBT političari u Srbiji imaju svoju istoriju i tradiciju i prenose svoja politička iskustva sa generacije na generaciju novih LGBT srpskih političara.

Takođe, obaveštavamo javnost da ćemo konataktirati nadležnu komunalnu policiju sa zahtevom za dežurstvo na teritoriji opšitne Bora kako se naši visoki lokalni političari koji pripadaju LGBT populaciji u budućnosti ne bi dolazili u nepoželjne situacije s obzirom da su mračna mesta vrlo nebezbedna. Labris zato ponavlja poziv nadležnim institucijama da se ozbiljno posvete prevenciji i to posebno u periodu pred Paradu ponosa.

Iz gore navedenih razloga pozivamo sve medije, političke partije, forumaše, blogere, korisnike i korisnice društvenih mreža, kao i sve građane i građanke da razmisle o načinu na koji se odnose prema LGBT političarima, te da im sa uvažavanjem i poštovanjem njihovog LGBT ponosa upute izvinjenje.

Dragoslava Barzut

*Tekst iznad koji Labris objavljuje satiričnog je karaktera u službi je skretanja pažnje na neku pojavu u društvu. Ukoliko se neko ko je objekat satire u našem tekstu oseti nepravedno izložen javnom smislu za humor, može da nam se obrati na labris@labris.org.rs

Stiven Fraj: Putin žrtvuje gej populaciju kao što je Hitler radio sa Jevrejima

Kategorija: featured, Vesti / Datum: август 9, 2013

Britanski glumac Stiven Fraj pridružio se pozivima da se Rusiji oduzme pravo organizovanja zimskih Olimpijskih igara u Sočiju 2014. zbog novih antigej zakona

Foto: huffingtonpost via creative commons

Foto: huffingtonpost via creative commons

U otvorenom pismu Međunarodom olimpijskom komitetu (MOK) i britanskom premijeru Dejvidu Kameronu, Fraj je naveo da ruski lider Vladimir Putin „žrtvuje gej populaciju kao što je Hitler radio sa Jevrejima“.

„Putin ponavlja ovaj nenormalni zločin, samo ovoga puta protiv LGBT Rusa.

Policija ignoriše prebijanja, ubistva i ponižavanja, a svaka odbrana ili razumna diskusija o homoseksualnosti su protiv zakona“, naveo je glumac.

Zimske Olimpijske igre, koji bi trebalo da se održe u februaru u izletištu na Crnom moru, sa 35 milijardi funti uloženih u organizaciju, najskuplje su u istoriji i zamišljene kao prikaz moći ruskog predsjednika, pišu britanski mediji.

Zbog novih zakona koji su usvojeni ove godine, ogroman broj ljudi pozvao je Međunarodni olimpijski komitet da se zimske Olimpijske igre ne održe u Rusiji, a u SAD-u se čak poziva i na bojkot Igara.

„Apsolutna zabrana ruskih zimskih Olimpijskih igara 2014. u Sočiju je neophodna. Organizujte ih negdje drugdje u Juti, Lilehameru, gdjegod. Po svaku cijenu Putin ne smije da dobije odobravanje civilizovanog svijeta“, naveo je Fraj.

Prema novim zakonima, „propaganda“ i podrška „netradicionalnoj“ seksualnoj orjentaciji su zabranjeni i povlače visoke novčane kazne za svakoga ko „promoviše“ homoseksualnost kod osoba mlađih od 18 godina. Novi zakoni usvojeni su sa porašću homofobije i napada na LGBT zajednicu u Rusiji.

Izvor: CDM