Месечне архиве: мај 2013

Izveštaj o napretku Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj Uniji

Kategorija: Saopštenja / Datum: мај 31, 2013

Aktivistkinja Labrisa dala doprinos pisanju izveštaja o napretku Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj Uniji

Beograd, 31. maj 2013.

Kroz saradnju sa partnerskom organizacijom ILGA Europe, (međunarodna lezbejska i gej asocijacija) Labris dostavio Evropskoj komisiji izveštaj o stanju ljudskih prava lezbejki, gejeva, biseksualnih, transrodnih i transseksualnih osoba u 2012. godini

Evropska Komisija, još od marta 2002. godine, redovno izveštava Evropski Savet i Evropski Parlament o napretku koji čine zemlje zapadnog Balkana, a od 2010. godine, koordinatorke Labrisa uzimaju učešće u pisanju izveštaja koji se odnosi na stanje ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji i prisustvuju radnom sastanku na kome se pisani doprinosi izlažu (progres report).

Koordinatori krovne evropske LGBTI organizacije ILGA Europe, takođe su omogućili i radnu posetu drugim telima EU kao i telima za ravnopravnost – Directorate General Enlargement, European External Action Service, EQUINET, gde je aktivistkinja Labrisa bila u prilici da upozna zaposlene sa aktuelnim problemima i izazovima sa kojima se susreću LGBT osobe u Srbiji.
Najveće interesovanje je, kao i prethodne godine, generalno bilo usmereno ka ponovnoj zabrani Parade ponosa kao i na političku klimu oko ovogodišnje parade.

Kao izuzetno zabrinjavajuću činjenicu, aktivistkinja Labrisa je istakla sistematsko kršenje slobode okupljanja, pomenuvši pored zabrane Parade ponosa i zabranu mirnog skupa uredno prijavljenog od strane Gej strejt alijanse u Kragujevcu u junu prošle godine. Koordinatorka je pomenula sve slučajeve nasilja koji su prijavljeni LGBT organizacijama (Gej strejt alijansi i Labrisu) a posebno podvukla brutalnost napada (V.M. napadnut čekićem za meso u blizini gej kluba) i propust u radu policije (D.K. uredno prijavio preteće SMS, policija rekla da ne može da reaguje dok se nešto ne desi; u novembru D.K. brutalno pretučen).

Koordinatorka Labrisa je podsetila i na diskriminatorne izjave političara pred zabranjenu Paradu ponosa, kao i na nedostatak afirmativnih stavova i podrške od strane vladajuće strukture, ali i na nesprovođenje policijske istrage protiv onih koji su pretnjama doveli do toga da se bezbednost učesnika/ca parade proceni kao ugrožena.

Na sastanku je pomenuto i o prolongiranje sudskih procesa koji su odlukom Apelacionog suda poništeni i vraćeni na ponovno odlučivanje (Slučaj Mladen Obradović iz 2009. godine – krivično delo rasna i druga diskriminacija / Slučaj Mladen Obradović iz 2010. godine – nasilničko ponašanje na javnim skupovima)

Evropskim zvaničnicima je preneta i informacija da je SNP „Naši“ novembra 2012. godine objavio „Crnu listu nevladinih organizacija“ (gde se od 18 nevladinih organizacija nalaze i dve LGBT organizacije) i zatržio ukidanje tih 18 organizacija zbog protivustavnog delovanja.

Izveštaj, koji se objavljuje na godišnjem nivou, između ostalog sadrži:
Sažet opis odnosa Srbije i Evropske unije; analizu stanja u Srbiji u pogledu političkih kriterijuma za članstvo; analizu stanja u Srbiji na osnovu ekonomskih kriterijuma za članstvo kao i ocenu sposobnosti Srbije da sprovodi evropske standarde, odnosno da postepeno uskladjuje svoje zakonodavstvo i politiku sa pravnim tekovinama Evropske unije, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i prioritetima evropskog partnerstva.

Uradi sama

Kategorija: Handy dyke, Kolumna / Datum: мај 31, 2013

Piše Andjela Tomić (majstorica ili handy dyke)

Sve smo svedokinje sve bržeg tempa života. Tehnologija se još u prošlom veku uvukla u sve pore življenja. Bez mobilnih androida više ne možemo da zamislimo ni sat vremena, a internet je postao važniji od tekuće vode. Komunikacija je postala ubrzana, a samim tim i više isprazna. Sve nam više nedostaju mirne večeri sa našom partnerkom, bez youtuba, fb, twitera i drugih mreža za hiper socijalizaciju. Možda uz čašu vina, neku finu muziku i naravno uz razgovor, razmenu pogleda, razumevanje.
Nametanje ritma koji nije naš može nam stvoriti velike društvene, a i fizičke probleme. Nepredvidivo kretanje društvenih pojava na dnevno političkom planu sprečava nas da pogledamo u sebe, osetimo kako dišemo, upoznamo svoje telo i čujemo otkucaje sopstvenog srca.

Znamo da su saksije nepokretne, kao i to da cveće u njima zavisi samo od vode koju mi donesemo. Cveće sigurno pati, ali je prihvatilo nametnuti ritam i obitava u ćošku sobe, na kraju hodnika ili na terasi. Cveće na terasi je još i najsrećnije jer ponekad dobije priliku da oseti rosu, kišu i slične prirodne (ne)pogode. Ovaj primer je klasična ilustracija nedostatka slobode, iako smo ubeđene da smo slobodne. A svakom cveću je potrebna ljubav i sloboda.

U ovom izdanju edicije „uradi sama“ govorićemo o tome kako pokrenuti cveće iz mrtve pozicije.

Posmatranje ove problematike iz feng shui perspektive nam svakako može pomoći, ali na kratke staze. I feng shui ima svoje limite i takođe nameće svoj ritam, koji je u neku ruku blaži od onog agresivnog društvenog. Međutim, koliko pomaže toliko i odmaže. Ukoliko posećujemo samo feng shui mesta, lako nam se može dogoditi da izgubimo svaki kontakt sa realnošću, koja nas definitivno neće zaobići. Sedenje u lezbejskim kafićima i klubovima (koji se, moram da napomenem u Srbiji nalaze uglavnom ispod zemlje) ne donosi sunce u naš život, iako se na izgled dobro osećamo. Moramo pustiti srce da uživa u sosptvenom ritmu. Moramo dozvoliti cveću da se kreće!

Foto: Wikipedia via the creative commons

Foto: Wikipedia via the creative commons

Prvi potez

Pre svega, cveću je najmanje mesto u ormanu. Zašto? Pa odgovor je jednostavan i logičan. U ormanima nema ničega što je neophodno za zdrav razvoj jedne biljke, kao i za njen život. U ormanu biljka se suši, vene, čezne za suncem, i pre ili kasnije proguta je mrak.

Često ormani nemaju bravice sa untrašnje strane, i onda, čak i kad poželimo da cveće izmestimo sa mračne lokacije, zapitamo se – kako? Pa svakako da nam je potreban piručni alat. Mi nismo profesionalke za otvaranje zamandaljenih ormana, a situacija je daleko ozbiljnija, jer nismo mi zaključale cvece, već je to uradio neko drugi sa spoljne strane. Dakle treba se poslužiti svim mudrostima kako bi cveće dospolo na svetlost dana i upilo svoje prve zrake sunca, a osim mudrosti potrebno je uložiti i izvestan napor.
Kaiš, ukosnica, a i jaki prsti pokrenuti jakom željom otvaraju svaki orman, bez obzira na kvalitet drveta i prisutan okov. Ukoliko baratate šrafcigerom, čekićem, ovaj zahvat je daleko lakši, no ne posedujemo sve takve veštine, te ću se zadržati na standarnom načinu otvaranja ormana. Kada osetite da je pravi trenutak, prosto naslonite leđa na stražnju stranu ormana, oduprete se, i levom ili desnom nogom napravite pritisak ka vratima ormana. Ukoliko posle nekoliko pokušaja ovo ne uspe, primeniti isti otklon ka stražnjoj stranici ormana i jako, iz sve snage šutnite vrata. U istoriji otvaranja ormana na ovaj način, još nije zabeležen nijedan slučaj u kojem su vrata odolela ovom pritisku, drugačije rečeno: nikad nijedna vrata nisu izdržala.

Foto: THIS magazine via the creative commons

Foto: THIS magazine via the creative commons

Sledeći korak

Lišće i sam cvet preplaviće svetlost. Nemojte da vas to zbuni i pokoleba. Potrebno je malo vremena, ali jako malo vremena da se aklimatizujete na slobodu. Aklimatizacija na slobodu traje svega nekoliko minuta, nekada može da izazove erupcije emocija, da pokrene suze, i smeh u isto vreme, ali to su normalne prateće pojave.
Vrlo brzo svaka pomisao na boravak u ormanu izazvaće u vama gnušanje i gađenje. Instant rešenje za ovo je čaša hlande vode, može i kocka šećera (po mogućstvu: žuti).
Kad otvorite oči, i pogledate oko sebe, lako vam se može dogoditi da ugledate još ormana unaokolo. Jako je važno da razumete da ne pokušavate da ih otvorite sa spoljne strane. Iako je na njima montirana bravica sa prednje strane, ta ista tu postoji samo za zatvaranje, a ne za proces otvaranja ormana.
Nasilno otvaranje spolja u većini slučajeva, stvara strahoviti otpor cveća koje se nalazi unutra, i procesi koji se odvijaju u njemu mogu da se odlože, i time samo odmažete umesto što pomažete jedinki da dođe do sunčevog zraka.

Orman se otvara jedino i samo sa unutrašnje strane kad je jednom zatvoren.

Ono što možemo same da uradimo za sebe, niko drugi bolje ne može da uradi, i sada je idealan trenutak da pokrenemo saksije. To je važan trenutak u životu svake biljke, koja se posle boravka u ormanu otiskuje na put ka toplini sunčeve svetlosti, no ovaj potez nije uvek lako izvesti, te će nam dobro doći neka već stečena isustva drugih jedinki.
Pre svega potrebni su vam točkovi. U tu svrhu idealno je da nađete stare roušule, stari skejtbord, možda neka malena kolica, ili kolica iz prodavnice… Ukoliko nemate ništa od navedenog, točkove morate napraviti na licu mesta. Saksija mora da ima dve osovine i najmanje četiri točka, kako bi bila stabilna i jaka prilikom kretanja. Važno je da znate da što bolje točkove napravite dalje možete da dogurate i svom pokretanju u potrazi sa suncem.
Jačinu i stabilnost točkova takođe možete da osigurate ukoliko razgovarate sa bliskom porodicom, roditeljima, sestrama i braćom, ali i najbližim prijateljicama i prijateljima, ili sa bilo kim ko može da vam pruži podršku u tom više nego bitnom životnom momentu. Ukoliko ipak, ne naiđete na razumevanje ne očajavajte, točkove možete promeniti usput. Jednom kad se odlučite na izlazak iz ormana, budite sigurne da ćete svakim sledećim pomakom sretati sve više saksija sa točkovima, veoma različitih, sa velikim stablima i velikim lišćem, sa bujnim cvetovima, sa malim stablima, ali velikim liščem. Sa onima koji fenomenalno mirišu iako nemaju razgranato stablo. Shvatićete da sam izgled nije bitan, da je najbitnija energija koju odašiljete oko sebe.

Foto: Labris

Foto: Labris

Prve životne radosti

Vaša energija privući će one vrste biljaka koje se budu osećale dobro pored vas, takođe i vi ćete ići u susret onima koje imaju energiju, mirise koji vas privlače. Ponekad se događa da se udruži i više cvetova sa istim ciljem, na istoj deonici puta, i da zajedno naprave veliko vozilo gde mogu zajedno da se smeste.
Sledite svoje srce, i pratite šta, kako, kad i koliko osećate, i videćete kako vam cveće buja, i donosi mir i osećaj slobode, pomaže vam da se razgranate i mirišete punim plućima.

Dva cveta

Sve ovo nije kraj. Izlazak iz ormana i razbijanje mraka je jedno, ali isto tako nijedan cvet ne može da živi usamljen na proplanku obasjanim svetlom. U početku to može biti fino, ali malo po malo srce poželi da podeli tu radost sa još nekim. Počećete da gledate naokolo, da zagledate saksije, točkove, lišče, pupoljke i cveće.
I onda, neočekivano, u jednom trenutku pojaviće se cvet prema kojem ćete osetiti nešto posebno. Miris tog cveta učiniće da se osetite kao nikada do tada. Vaši točkovi na saksiji, pretvoriće se u krila, i Sunce će vam biti na dohvat ruke.
Naći ćete zajedno vaš proplanak i uživati posmatrajući nebo, sunce i dugu preko celog horizonta.
Dodrirujići jedna drugoj lišće, njuškajući jedna drugoj cvetove, setićete se celog puta koji ste prošle, i shvatićete da je vredelo, jer vreme ludački brzo teče, ritam života je sve brži i brži. Tehnologija nam se uvukla svuda, u svaku i najmanju poru.
Možda ako vam gore pomenuti saveti nisu dobri ili odgovarajući, osmislite svoje, nađite svoje načine i metode.

Zato osluškujte dobro svoje srce, i nećete pogrešiti nikada.

 

 

 

__________________________________________________Piše: Anđela Tomić, Majstorica ili handy dyke

Foto: Labris

Foto: Labris

1971. godine na putu ka porodilištu ispustila je roda, zato je u detinjstvu imala problem sa identitetom, što se kasnije pokazalo kao dobro, jer je utočište našla u umetnosti i matematici, tačnije filmu i programiranju. Svet je upoznala sa više strana, no glavna alatka za menjanje sveta joj je queer feminizam i lezbejski aktivizam uz primenu modernih tehnologija i drevnih učenja o samospoznaji. Vise nego ponosna majka jednog prepametnog deteta.

 

Kako registrovati istopolnu zajednicu?

Kategorija: Istopolna partnerstva / Datum: мај 30, 2013

Dragana Todorović iz Labrisa predstavila je u Jutarnjem programu RTV 1 Model zakona o registrovnim partnerstvima u Republici Srbiji, i tom prilikom ukazala na sve diskriminatorne situacije u kojima se godinama nalaze LGBT osobe.

Takođe, Dragana Todorović iz Labrisa ukazala je na šta bi praktično značilo donošenje ovog zakona za LGBT populaciju u Republici Srbije.

Foto: Labris

Foto: Labris

Peticija ZA istopolna partnerstva – „Glasam za ljubav“

Kategorija: Saopštenja / Datum: мај 30, 2013

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava na Petom sajmu civilnog društva u Beogradu, koji se održava danas i sutra na Trgu Nikole Pašića pokenula je peticiju za usvajanje modela Zakona o registrovanim istopolnim partnerstvima.

Foto: Labris

Foto: Labris

U sklopu prvog dana Sajma, u „Kući ljudskih prava“, Kneza Miloša br. 4, u terminu od 15 do 16 časova, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava će u okviru panela posvećenom registrovanim istopolnim partnerstvima predstaviti model Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama.

Izjednačenost bračne i vanbračne zajednice u Srbiji ne postoji

Kategorija: Istopolna partnerstva / Datum: мај 29, 2013

Sa dr Zoricom Mršević razgovaramo o predloženom Modelu zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, o netačnim izjavama predsednika skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meha Omerovića za „Večernje novosti“ u tekstu koji je pre koji dan digao mnogo buke kao i o tome kada možemo očekivati da predloženi Model zakona uđe u proceduru

1. Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović je za Večernje novosti u tekstu „Gejevi u Srbiji staju pred matičara“ izjavio: „U Srbiji lica istog pola mogu da žive u vanbračnoj zajednici koja je po zakonu izjednačena s bračnom“, čime je izneo pogrešne informacije i doveo javnost Srbije u zabludu.
Foto: Medija centar

Foto: Medija centar

Ja tu izjavu ne pripisujem nikakvim zlim namerama gospodina Omerovića, već smatram da se tu pre svega radi o neobaveštenosti. Za vanbračnu zajednicu važe ista pravila kao i za brak, dakle može da postoji samo između ženskog i muškog lica koji nisu u braku. Nema ni pomena da bi lica istog pola mogla da imaju status vanbračnih partnera. Međutim. pominjanje vanbračne zajednice otvara jedno drugo, dugotrajno otvoreno i vrlo bolno pitanje. Naime, „izjednačenost bračne i vanbračne zajednice pred zakonom“ u Srbiji ni zakonski ni faktički ne postoji, bez obzira što Ustav predviđa da su te dve zajednice izjednačene. Ali nisu. Vanbračna zajednica je kod nas zakonski regulisana suprotno Ustavnim odredbama i namerama ustavotvorca, dakle ne da nije izjednačena, što jeste bila namera ustavotvorca, nego zakoni izričito prave razliku i određuju da ovo ili ono pravo važi samo za osobe koje su u braku. Neustavna situacija se nastavlja ne samo na osnovu postojanja ranije donetih zakona pre Ustava već i novodoneti zakoni posle donošenja Ustava 2006. vrlo jasno diskriminišu vanbračnu zajednicu. To da vanbračne zajednice nisu izjednačene sa bračnim dobro je poznata činjenica naše ustavnopravne nekonzistentnosti koja je uočena od mnogih i profesionalki/ca, a i nezavisnih tela i o kojoj bi Ustavni sud da hoće mogao odmah da odluči. Više osoba koje žive ili su živele u vanbračnim zajednicama u međuvremenu su podnele predstavke Ustavnom sudu protiv odredbi pomenutih zakona koji su u direktnoj suprotnosti sa Ustavom, ali su svi oni na nekom čekanju u redu, odnosno čeka se neophodna politička volja. Do sada ona nije dogodila jer je uvek u Srbiji to stvar politike i nemanje para (PIO fond možda ne može da servisira i porodične penzije vanbračnih partnera).

2. Ako ni raznopolni vanbračni partneri iako predviđeni Ustavom, nemaju nikakvu pravnu sigurnost i daleko su od izjednačenosti svoje zajednice za bračnom, kakvu tek onda sigurnost, status i prava mogu da imaju vanbračni partneri istog pola? Da li to u stvari znači da i ako se usvoji ovaj predlog zakona to istopolnim parovima ništa neće značiti, jer ni raznopolne vanbračne zajednice ne uživaju ista prava? Da li bi onda bilo pametnije ići na traženje bračne zajednice (pa samim tim i izmenu Ustava)?

Vrlo važna prava vanbračnih partnera, npr. nasleđivanje i porodična penzija, zakonom su eksplicitno uređene tako da preživeli vanbračni partneri nemaju ta prava, ni oni koji su proveli ceo svoj život u takvoj zajednici, i zajednički sticali imovinu, ni oni koji su u takvoj zajednici izrodili i petoro i više dece, nemaju ništa, baš nikakava prava ako nemaju formalno sklopljen brak, kao da su stranci koji su se slučajno sreli pre dva minuta. Tako piše u Zakonu o nasleđivanju i Zakonu o penzionom i invalidskom osiguranju.

Problem je što mediji stalno koriste netačan termin „gej brakovi“. Uopšte se kod nas ne radi ni o brakovima, još manje o izjednačavanju bračnih i vanbračnih zajednica, niti „stajanju pred matičara“, sklapanju braka u crkvama, niti bilo šta slično tome. A institut koji se predviđa nije namenjen ni samo gejevima, dakle homoseksualnim muškarcima, već celoj LGBT populaciji. Mnogo je medijskog neznanja i „neznanja”, olake zloupotrebe termina, pa i namerne medijske provokacije, izazivanja javnog animoziteta. Mediji koji tako izveštavaju nepotrebno podižu tenziju, igrajući na, na žalost, uvek „sigurnu kartu” postojeće homofobije.

Potrebno je zato objasniti ono što su mediji slučajno ili namerno propustili da urade, a to je činjenica da postoje zapravo tri koloseka: jedan je vanbračna zajednica za heteroseksualne parove, koja se onako kako je regulišu zakoni u Srbiji. nalazi u suprotnosti sa Ustavom. Drugi kolosek je registrovano partnerstvo istopolnih parova i to predviđa predlog zakona kod nas. Taj institut daje neka prava iz partnerskog, zajedničkog života, npr. zdravstvenu knjižicu, nasleđivanje, i sl. Dakle rešavaju se neka praktična pitanja koja svakodnevno proizlaze iz zajedničkog života. Tek treći kolosek su istopolni brakovi. Drugi kolosek teoretski vodi u treći, ali u praksi to ne mora da se dogodi. Dogodilo se u Holandiji, Norveškoj i nekim drugim zemljama, ali se još uvek nije dogodilo u Engleskoj i Nemačkoj npr.

U Francuskoj se evo baš dešava, naime, posle dvocifrenog broja godina postojanja Pakta društvene solidarnosti što je naziv za zakonski regulisano registrovano partnerstvo istopolnih parova, pošto se u međuvremenu nebo nije srušilo, Francuskinje i Francuzi nisu prestali da sklapaju raznopolne brakove i rađaju decu, a nije nastao ni pomor dece, niti bilo koja od predviđenih katastrofa, pristupilo se prelasku sa prvog na drugi kolosek. Sva prava i dužnosti heteroseksuanog braka sada u Francuskoj imaju i istopolne supružnice i istopolni supružnici. Pakt društvene solidarnosti, tj. registrovano partnerstvo i dalje postoji, pa ko ne želi da sklapa brak, može da registruje pakt, potpuno isto važi za istopolne parove i heteroseksualne. Interesantno je da se ni jedan medij nije seto da pomene francuski Pakt društvene solidarnosti, a kamoli njegove pozitivne strane. To je jedan vrlo interesantan institut porodičnog prava koji je omogućio i istopolnim parovima ali i bliskim srodnicima koji dele isto domaćinstvo, pa i onima koji nisu ni u kakvom ni srodničkom, a ni intimnom odnosu, da tim statusom reše svoje praktične probleme.

3. Da li ovaj zakon donosi mogućnost veštačke oplodnje lezbejkama?

U predlogu zakona nema ništa o roditeljstvu – a još manje veštačkoj oplodnji lezbejki, zato je on pogodan za usvajanje, može se desiti da ga lako usvoje, s obzirom da nije hrabar, da u njemu nema ništa što bi izazvalo burne reakcije desnice ili vladajuće partije.

Radi se o tipu zajednice koja spada u registrovana partnerstva, a ne u brakove. U Evropi koja ima nizak priraštaj, postoje ljudi koji žele da imaju decu samo što to žele u istopolnim zajednicama, i šta treba uraditi s time, zabraniti, kazniti tu decu i njihove roditelje, ignorisati ili odobriti, zakonski definisati, regulisati? To je bio argument u svim zemljama koje su pošle putem legalizacije istopolnih zajednica, da im se omogući status, materijalna i zakonska stabilnost koja će i deci istopolnih zajednica i istopolnim partnerkama/partnerima dati ista prava kao i deci svih drugih zajednica, heteroseksualnih bračnih i vanbračnih. Interes svakog društva je da zakonski prepozna ono što se u životu uveliko dešava, da olakša a ne oteža, običnim ljudima život, dovoljno pritisnutim nemaštinom, krizom, nezaposlenošću, a ako se radi o istopolno orijentisanim osobama, i dodatno opterećenim netolerancijom i homofobijom.

4. Verujete li da postoje realni uslovi za usvajanje predloženog Modela zakona o registrovanim istopolnim zajednicama? Koliko vremena prognozirate?

Verujem da će takav zakon morati da bude usvojen pre ili kasnije, pa je onda u interesu svih da to bude bolje pre nego kasnije, a dobar primer kako takav zakon funkcioniše je upravo francuski Pakt društvene solidarnosti. Bilo bi dobro da se do kraja godine steknu pravni uslovi za registraciju istopolnih zajednica u Srbiji, pa je to ujedno i moje predviđanje.

Intervju uradio Labris, 29. maj 2013.

Saopštenje povodom okruglog stola koji organizuje Kancelarija za manjinska i ljudska prava

Kategorija: Saopštenja / Datum: мај 29, 2013

 

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava smatra neprimerenim kampanje pojedinih medija da se inicijativa za donošenje Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama predstavlja kao legalizacija „gej brakova“, čime može da se zbuni javnost i ugrozi proces donošenja ovog bitnog tehničkog zakona kojim bi se regulisalo nasleđivanje, zajednička imovina, socijalna zaštita i druga važna pitanja za istopolne zajednice. Reč je o zajednicama života dve istopolno orijentisane osobe koje nemaju nikakva prava jer njihov odnos nije pravno prepoznat.

Foto: Labris

Foto: Labris

U želji da ispravi ovu diskriminatornu praksu, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava je 2010. godine uposlila tim pravnih eksperata i ekspertkinja koji je izradio tekst zakona o registrovanim istopolnim zajednicama i sve gorenavedeno je inkorporirano u sam model zakona. Ono što je pravni tim ponudio u formi zakona o registrovanom istopolnom partnerstvu jeste pravno tehnički odgovor na problem koji realno postoji.

Foto: Labris

Foto: Labris

Na okruglom stolu koji početkom juna organizuje Kancelarija za ljudska i manjinska biće predstavljena tri zakona: Model zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transseksualizma, Model zakona o razlozima i postupku ograničenja i zaštite pojedinih prava i sloboda i Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama. Dakle, ne radi se o javnoj raspravi o „gej braku“, kako pojedini mediji ovih dana izveštavaju.

S obzirom na to da će Labris uzeti učešće na okruglom stolu koji Kancelarija za ljudska i manjiska prava organizuje, nalazimo za shodno da obavestimo javnost o Labrisovim ciljevima vezanim za sastanak:

  • Ukazivanje na pravnu nevidljivost istopolnih zajednica i diskriminatornu praksu zbog pravne neregulisanosti;
  • Labris će nastojati da informiše širu javnost o problemima sa kojima se suočavaju istopolni parovi u svakodnevnom životu zbog nepostojana pravne regulative;
  • upoznavanje predstavnika/ca vlasti sa predloženim Modelom zakona o registrovanim istopolnim zajednicama.

 

Labris na Sajmu OCD u Beogradu

Kategorija: Saopštenja / Datum: мај 28, 2013

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava učestvuje na Petom sajmu civilnog društva u Beogradu, koji će se održati u četvrtak i petak, 30. i 31. maja 2013. godine, na Trgu Nikole Pašića.

U sklopu prvog dana Sajma, u „Kući ljudskih prava“, Kneza Miloša br. 4, u terminu od 15 do 16 časova, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava će u okviru panela posvećenom registrovanim istopolnim partnerstvima predstaviti model Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama.

Foto: Labris

Foto: Labris

Za vreme trajanja Sajma, Labris će na svom štandu na Trgu Nikole Pašića informisati građane/ke o Zakonu o regisrovanim istopolnim partnerstvima. Na Labris Info pultu moći će da se preuzmu bilteni i brošure informativnog karaktera, kao i predloženi Model zakona o istopolnim registrovanim zajednicama.

Drugog dana Sajma, Labris će predstaviti svoje aktivnosti i ciljeve u narednom periodu:

  • osnaživanje zajednice
  • veća vidljivost lezbejske zajednice
  • edukativi program Labrisa

Pozivamo organizacije civilnog društva, građanke/ke i sve zainteresovane da nas posete na obe lokacije tokom dvodnevne svečanosti civilnog društva.

 

 

Radionica digitalne priče, 22-24. maj Sarajevo

Kategorija: Radionice / Datum: мај 27, 2013

U Sarajevu je od 22. do 24. maja održana radionica „Digitalne priče“ koju je organizovala Fondacija Jedan svijet u saradnji sa organizacijom Okvir iz Sarajeva.

Aktivistkinje i aktivisti iz regiona imali su prilike od 22. do 24. maja da učestvuju u radionici „Digitalne priče“ koju već godinama uspešno vodi Valentina Pellizzer, izvršna direktorica Fondacije Jedan svijet – platforme za Jugoistočnu Evropu.

Rezultat ovladavanja tehnikama pisanja priča, ilustrovanja i montiranja su desetine priča aktivistkinja i aktivista iz regiona. Digitalne priče sagledane su kao moćno sredstvo u borbi protiv diskriminacije.